Oslobodite se zavisnosti od hrane: 8 trikova

Reakcija u mozgu posle određene vrste hrane gotovo je identična reakciji zavisnika od kokaina ili heroina, tvrde stručnjaci francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja.

U studiji, objavljenoj u časopisu Molecular Psychiatry, francuski naučnici tvrde da mozak zapravo ne razlikuje čokoladnu tortu i kokain. Naime, trigliceridi, masnoće koje unosimo hranom, deluju poput teških droga na mozak koji ne razlikuje te dve supstance, jer one direktno utiču na isti deo mozga - deo povezan s tumačenjem zadovoljstva i nagrade.

- Zašto tokom noći ustajemo kako bismo pojeli kockicu čokolade, ali se nikada ne budimo zbog šargarepe? Hrana je biološka potreba, ali obroke najčešće doživljavamo kao zadovoljstvo, a upravo nas taj osećaj tera da posežemo za hranom koja nije baš najzdravija, objašnjavaju francuski naučnici.

Ova patologija je, takođe, rezultat hemijskog procesa u mozgu. Šećer i masnoće izvor su energije za organizam, ali je mozgu, za funkcionisanje, potrebna samo glukoza. U delu mozga koji je povezan sa zadovoljstvom i nagrađivanjem nalazi se enzim koji razgrađuje trigliceride, a ima ga u namirnicama bogatim zasićenim mastima kao što su pojedine vrste mesa, sir ili čokolada.

Takođe, hrana čiji je ukus pojačan šećerom, mastima, solju i sličnim dodacima izaziva i otpuštanje dopamina, hemijskog sastava koji je vrlo sličan adrenalinu. Istraživanja pokazuju da kad ljudi jednom osete "nalet" dopamina u mozgu češće posežu za namirnicama koje izazivaju upravo takvu reakciju, odnosno kad god su u prilici, imaju potrebu više da jedu.

Taj signal "nagrade" koji se oseća kod povećanog nivoa dopamina jači je od osećaja sitosti i zadovoljstva zbog punog želuca i kao rezultat toga, ljudi ne mogu da prestanu da jedu čak i kada nisu gladni. Na žalost, na taj način se može razviti i tolerancija na hranu, odnosno isto kao što raste potreba za hranom, razvija se i osećaj da hrana sve manje može da nas zadovolji.

Naučnici su uvereni da to može da bude glavni razlog gojenja kao i održavanja željene težine posle gubitka kilograma.

Međutim, pretpostavka je da njihova tela mogu da budu genetski programirana za veću potrošnju kalorija, ili da su fizički aktivniji, pa ipak uspeju da ih potroše. Istraživači su napravili upitnik za identifikaciju ljudi koji su zavisnici o nekim vrstama hrane.

Odgovorite iskreno na pitanja, ako je odgovor na većinu pitanja pozitivan, razmislite i o preporukama kako se osloboditi te zavisnosti.

Pokazujete li znakove zavisnosti?

Završite li često jedući više nego što ste planirali kad se dočepate određenih namirnica?

Nastavljate da jedete neke namirnice čak i ako više niste gladni? Ponekad jedete dok vam ne bude loše?

Zabrinete se kad u kući nemate određene vrste hrane, u stanju ste da se obučete i usred noći krenete u potragu?

Ne možete da smanjiti količine nekih namirnica u svojoj ishrani?

Jedete neke vrste hrane umesto da se posvetite sebi, da odvojite vreme za porodicu ili rekreaciju?

Imate problema s učinkovitošću u školi ili na poslu zbog problema s nekim vrstama hrane i ishranom?

Nastojite da izbegavate profesionalne i društvene situacije u kojima će biti dostupne određene namirnice jer ne želite da drugi gledaju kako se prejedate?

Osećate promene raspoloženja kada smanjite određenu količinu hrane ili odlučite da je izbacite? Nervozni ste, razdražljivi?

Prejedanje uzrokuje probleme – depresivni ste, anksiozni, gadite se sami sebi i osećate krivicu zbog toga?

Jedete sve više da biste se smirili i povećali užitak?

Anksiozni ste i imate neke telesne simptome zavisnosti?

Osam trikova da zavarate mozak

Zašto žudimo za nezdravom hranom? Zato jer proizvođači prehrambenih proizvoda vrlo pažljivo rade na pojačivačima okusa koji izazivaju fiziološke reakcije.

U mnogim supermarketima možete pronaći grickalice sa savršenom merom udela šećera, soli, masti i drugih hemikalija, koje se kombinuju tako da bi nas navele da tu hranu želimo sve više što je više jedemo. Takvu hranu najlakše je izbaciti iz jelovnika ako se okrenemo zdravim i celovitim namirnicama. Ukratko, što manje jedemo slatkiše i džank fud, manje ćemo žudeti za tom vrstom hrane. Evo nekoliko saveta koji vam mogu pomoći.

1. Pravilo pet sastojaka

Ako na nalepnici na kojoj je naveden sastav hrane ima više od pet sastojaka, jednostavno to nemojte više kupovati. Ili nastojte da takve proizvode ubuduće kupujete što ređe. To je jednostavan način da izbegnete impulsivnu kupovinu zbog arome.

2. Jedite u bojama

Naučna studija iz prošle godine pokazala je da ljudi vole kombinaciju tri prehrambena artikla i tri različite boje na tanjiru. Umesto da uzmete u ruku kesicu bombona, kombinujte malo oraha, voće na kriške i nekoliko kockica tamne čokolade.

3. Prekinite rutinu
Potrebna su barem dva meseca da čovek usvoji novu naviku. Dakle, ako uvek oko 15 sati odete do automata koji vam izbaci čips ili čokoladu, odlučite malo da prošetate u tom trenutku. Pet minuta moglo bi da bude dovoljno da zaboravite na žudnju za time.

4. Pravite zdrave grickalice

Jedan od najjednostavnijih deserta je voćna salata. Počastite se kivijem, narandžama, ananasom, jabukama koje će sigurno sprečiti da vas uhvati zavisnička kriza zbog nedostatka šećera.

5. Zdravu hranu bliže oku

Spremite zdravu hranu koju želite da jedete više u prednji i središnji deo frižidera. Na taj način ćete sprečiti da posegnete za nečim nezdravim, jer će vam boje zdravih namirnica na prvi pogled privući pažnju. Možda vam padne na pamet da umesto čipsa grickate komade paprike.

6. Izbacite 'okidače'

Možda obožavate čokoladu, ili ste ludi za slanim perecama i ne možete da prestanete s grickanjem kad se toga dočepate. Polovina bitke je da ih identifikujete, druga polovina da ih spakujete i – izbacite iz kuće. Neka vam ne bude žao.

7. Naučite šta vam je u tanjiru

Jedan od najboljih načina da prekinete s prerađenom hranom je da proučite šta zapravo jedete. Smrznuta pileća prsa prepuna su biljnog ulja. Prerađene kobasice pune su konzervansa. Mnogim jogurtima dodaju vitamin D3, proizveden od ovčje masti, a "prirodna aroma" pečenja u junk food lancima dobija se od mleka i piletine u prahu.

8. Žvačite i više nego što treba

Adam Melonas, poznati kuvar kaže: "ako počnete da žvaćete više, ješćete manje." Sledeći put kad ste negde na večeri ili ste kod kuće napravili gozbu, žvaćite što sporije i probajte da budete svesni ukusa. Zagrizite ponovo tek kad osetite sve ukuse jednog zalogaja.