Istraživanje Faktor plusa - istina ili politički trik: SNS i Vučić na 46,4, studenti na 28,7 odsto

Najnovije istraživanje javnog mnjenja koje je rađeno na terenu, tokom aprila, a koje je sprovela agencija Faktor plus pokazuje da naprednjaci, odnosno lista na čijem čelu bi bio Aleksandar Vučić, ima značajnu prednost u odnosu na opoziciju, koja će, po svemu sudeći, na megdan aktuelnom režimu, ići u tri kolone.

SNS bi, kada bi izbori bili u nedelju, osvojila 46,4 odsto glasova, pokazuje ovo istraživanje.

Sa druge strane, Studentska lista - Vladimir Đokić, osvojila bi 28,7 odsto glasova.

Istraživanje je pokazalo i da bi proevropska opozicija, ako bi uspela da izađe ujedinjeno, imala podršku 8,6 odsto birača.

Cenzus bi još prešle Socijalistička partija Srbije (SPS) sa 5 odsto podrške biračkog tela, i lista koju bi predvodio Branimir Nestorović koja bi osvojila 3 odsto glasova.

Ispod cenzusa bi, prema istraživanju Faktor plusa, ostale koalicija NADA koja bi osvojila 2,5 odsto glasova, radikali sa 2 odsto glasova, Kreni - Promeni i Savo Manojlović sa 1,8 odsto glasova i Zavetnici sa jedan odsto podrške u biračkom telu.

Istraživanje je pokazalo i da bi se za neku drugu stranku opredelio 1 odsto ispitanika.

Prema rečima Vladimira Pavićevića, predsednika Platforme za Srbiju, studenti traže izbore već godinu dana.

On za Direktno.rs kaže, da ako je već situacija takva kakvu pokazuje istraživanje Faktor plusa, ne vidi zašto odmah ne idemo na izbore.

- Moj predlog je da se izbori organizuju u najkraćem mogućem roku i da se vidi šta građani zaista žele - kaže Pavićević.

Dodaje da se njemu, po svemu što vidi, čini da građani žele promene na bolje.

- Narod traži popravljanje stanja, poboljšanje uslova života, a izbori su pravi put da se do toga dođe - ističe Pavićević.

Podvlači i da mu istraživanje Faktor plusa deluje nerealno.

I marketinški stručnjak Igor Avžner nije siguran da rezultati ovog istraživanja oslikavaju realno stanje stvari.

On za Direktno.rs kaže da "koliko smo mi ekonomski tigar, toliko su pouzdani i rezultati ovog istraživanja".

- Kao i sve drugo, Vučić istraživanja koristi u propagandne svrhe. Ukoliko je siguran u ove rezultate zašto ne raspiše izbore odmah - kaže Avžner.

Naglašava da je jedini razlog zbog kojeg će Vučić u skorije vreme raspisati izbore taj da bi izbegao potpunu katastrofu odugovlačenjem.

- Smatram da ni podaci, ni metodologija, ni uzorak nisu reprezentativni u ovom istraživanju i da je ova objava još jedan pucanj u prazno Aleksandra Vučića - ističe Avžner.

Zaključuje da su mu svi rezultati na listi nerealni, pa i Nestorović koji bi navodno prešao cenzus.

Sa druge strane, analitičar Branko Radun ima drugačije objašnjenje. On smatra da ovo istraživanje pokazuje rezultate samo u jednom određenom trenutku, i da u tom smislu oni nisu baš najreprezentativniji, jer su, kako kaže, skloni promenama, naročito u opozicionom delu političkog spektra.

Prema njegovom mišljenju, od samih rezultata, bitniji su trendovi, odnosno koja lista pokazuje tendencije ka rastu ili padu, a koja je stabilna.

- Politička situacija je trenutno takva da ovi rezultati, sada kada bi bilo ponovo urađeno istraživanje, najverovatnije bi bili drugačiji. Možda ne radikalno, ali videle bi se određene razlike - kaže Radun za Direktno.rs.

Objašnjava i da na to utiče mnogo faktora, od prisustva predstavnika listi u medijima, do toga šta će reći, koje stavove zastupati i tako dalje.

- Studentska lista je najveća nepoznanica i jedan nestabilan politički entitet. Njihov rejting je, po mom mišljenju, najskloniji promenama. Mi ne znamo ko stoji iza te liste, odnosno ko su ljudi koji je zastupaju. Ne znamo ni program, ni stavove. To su stvari koje značajno mogu da utiču na rejting ove liste - ističe Radun.

Dodaje da je karakteristično i da bi se pad rejtinga studentske liste odrazio na proevropsku opoziciju čiji rejting bi u tom slučaju sigurno skočio.

- Oni dele isto biračko telo, pa bi to delovalo kao sistem spojenih sudova. Situacija bi bila ista i u obrnutom slučaju. Pad proevropske opozicije doveo bi do skoka studentske liste - pojašnjava Radun.

Naglašava i da je Nestorović takođe velika nepoznanica i jedna nestabilna priča.

- On je u jednom trenutku imao podršku od gotovo deset odsto, pa je onda dramatično pao, a sada je na oko tri odsto. Taj trend nam govori da bi on mogao da ima i tri, ali sedam odsto, a mogao bi da ostane i ispod cenzusa. Sve zavisi od kampanje i od toga šta i kako bude predstavljao, koje stavove bude zastupao i kako ih bude prezentovao - kaže Radun.

Zaključuje da mu rezultati stranaka koje su ostale ispod cenzusa najmanje odgovaraju realnom stanju stvari i da smatra da će one ostvariti lošiji rezultat od onog koji je pokazalo ovo istraživanje.

- To je jednostavno tako. Kada glasač zna da su male šanse da njegova prva opcija za glasanje pređe cenzus, verovatno će se odlučiti da svoj glas da nekoj drugoj listi jer ne želi da mu glas bude bačen. Zbog toga smatram da će sve te stranke ispod cenzusa zabeležiti još lošije rezultate od onih prikazanih u ovom istraživanju - zaključuje Radun.