Jovanovićka ili Jovanovićeva? Pravila o ženskim prezimenima

Bez obzira na to da li je reč o muškom ili o ženskom prezimenu, u srpskom jeziku se, izuzev u spiskovima, u kojima je zbog azbučnog reda naglašeno drugačije, prvo piše ime pa onda prezime.

Za razliku od muških prezimena, ženska prezimena koja se završavaju na -ić ili na -o ne menjaju se po padežima. Reći ćemo – Pozovite gospodina Jovanovića, ali – Pozovite gospođu/gospođicu Jovanović.

Muško prezime može dobiti „ženski” oblik ako mu dodamo nastavak -ka ili -eva/-ova: Jovanovićka, Jovanovićeva. U tom slučaju se ženska prezimena menjaju po padežima: Jovanovićke/Jovanovićeve, Jovanovićki/Jovanovićevoj, Jovanovićku/Jovanovićevu, Jovanovićkom/Jovanovićevom, Jovanovićki/Jovanovićevoj.

Jovanovićeva ili Jovanovićka?

Takva distinkcija bila je aktuelna i validna pre otprilike jednog veka, kada su žene još bile zavisne od muškaraca — oca ili muža, pa su se po tome i morale razlikovati (Jovanovićeva pripada ocu Jovanoviću, a Jovanovićka mužu Jovanoviću). Danas žena može da nosi prezime koje hoće, pa o ovoj razlici nema govora, niti je žena vlasništvo bilo kog muškarca.

No, ipak ova dva sufiksa se čuvaju danas, ali s drugačijim funkcijama, navodi srpskijezickiatelje.com:

-ova/-eva se koristi u zvaničnim prilikama i njime se redovno — u školi, novinarstvu, nauci… — imenuje ženska osoba kad joj nije izrečeno lično ime;

-ka je živo u kolokvijalnom govoru (tako će se zvati devojčice u odeljenju, tako ćemo nazivati prijateljice, komšinice u svakoj neformalnoj upotrebi).

Kada kažemo “Stiže Jovanović” stvara se pojam o muškarcu, pa ako treba istaći da je osoba koja stiže žensko, valja reći: Stiže Jovanovićka/Jovanovićeva (ili nekako drugačije, npr. gospođa Jovanović).

Pogrešno je reći i pisati: “Stigla je Jovanović”, jer to krši pravila o kongruenciji, budući da se predikat mora slagati sa subjektom rodu (ako glagol razlikuje rod).

Međutim, u savremenom srpskom standardnom jeziku od dve moguće forme (na -eva/-ova, odnosno na -ka) uobičajeniji su oblici na -eva/-ova. Oblici prezimena s nastavkom -ka mahom se održavaju u kolokvijalno-familijarnom govoru, i to uglavnom kod dvosložnih imenica, onih u kojima je drugi slog segment -ić, poput Katićka, Ivićka i sl, mada i u ovim slučajevima prednost imaju oblici Katićeva, Ivićeva i sl.

U nekim prilikama ili sredinama prezimena na -ka se doživljavaju kao oblici s negativnom konotacijom.

Ukoliko se žensko prezime završava na -a, ono će se menjati po padežima kao imenice ženskog roda na -a: Bjelice, Bjelici, Bjelicu, Bjelicom, Bjelici.