NOVI POLITIČKI POTRES NA BALKANU: Radev preuzima vlast u Bugarskoj, Srbija pred izazovima

Iako Rumen Radev nije novo lice na bugarskoj političkoj sceni, doskorašnji predsednik će se nakon godina provedenih na ceremonijalnoj funkciji sada naći u ulozi premijera. S tim u vezi, pitanje je da li će i dalje ostati pri istim stavovima i kako bi to moglo da utiče na odnose sa Srbijom. U međuvremenu, podsetimo na neke od njegovih skorijih stavova.

- Zapadni Balkan je kritično bezbednosno žarište koje zahteva punu pažnju Evropske unije. Smatram da je krajnje vreme da sve evropske institucije ovaj problem shvate mnogo ozbiljnije. To je i za nas izuzetno osetljivo pitanje - rekao je Radev prvog novembra prošle godine, odgovarajući na novinarsko pitanje o opasnostima koje predstavlja projekat "srpskog sveta" i o tome kako ova inicijativa Beograda utiče na bezbednost u regionu, pisao je portal EUalajv (EUalive), a prenela agencija Beta.

Godine 2024. Radev je govorio i da treba preispitati podršku Srbiji na putu u EU zbog načina na koji Beograd tretira bugarsku manjinu u zemlji, dodajući da će ključni kriterijum za podršku napretku zemalja Zapadnog Balkana biti položaj njegovih sunarodnika u svakoj zemlji - konkretno, uslovi za ekonomski i društveni razvoj i njihova sposobnost da brane svoj nacionalni identitet, jezik, kulturu i istorijsko pamćenje. Ali, samo tri godine ranije poručivao je da je za bugarsku nacionalnu manjinu u Srbiji "učinjeno mnogo", kao i da je "Bugarska uvek pružala pomoć Srbiji na putu za ujedinjenu Evropu".

Zatišje nakon Borisova
Nekadašnja ambasadorka pri OEBS-u i članica Foruma za međunarodne odnose Branka Latinović kaže za NIN da se Bugarska postavila kao kočnica na putu zemalja Zapadnog Balkana ka EU, te da je najveću cenu platila Severna Makedonija. Što se Srbije tiče, dodaje ona, pitanje bugarske manjine se često koristi kao politički pritsak, koji tumači kao "pokazivanje mišića" u regionu.

Upitana da li će se to promeniti dolaskom Radeva na čelo bugarske vlade, Latinović odgovara da neki političari postaju fleksibilniji preuzimanjem premijerske funkcije. Objašnjava da je funkcija premijera zahtevnija i direktnije vezana za Brisel. Uz to, Latinović dodaje da je Bugarska dugo bila u političkoj krizi, sa čestim izborima i kratkotrajnim, tehničkim vladama, što znači su se dugo obavljali samo tekući poslovi, bez mogućnosti dugoročnog planiranja i zaključivanja odgovarajućih sporazuma.

- To je stvorilo vakuum u kontekstu prekida one dinamike saradnje i odnosa koji su postavljeni između dve zemlje za vreme dok je Bojko Borisov bio premijer. Vučić i Borisov su imali dobre odnose, verovatno zato što pripadaju i istoj političkoj grupaciji Evropskoj narodnoj partiji. Njihovi lični odnosi su bili dobri, što se odražvalo i ekonomsku dinamiku dve države. Do zatišja dolazi usled dugog perioda nestabilnosti u Bugarskoj - navodi Latinović.

Iako je postojala opšta saradnja Vučića i Radeva, kao i lični kontakti, odnosi dve države nisu bili na istom nivou kao u vreme Borisova, ističe ona.

- Videćemo koliko će pažnje Radev kao premijer uopšte posvetiti jačanju bilateralnih odnosa sa Srbijom i koliko će to biti prioritet. Lično smatram da se Bugarska nalazi u osetljivoj ekonomskoj situaciji i da će se vlada u početku fokusirati, slično kao i vlada Petera Mađara u Mađarskoj, da što pre unapredi odnose sa Briselom i krene u stabilizaciju situacije u zemlji. Tek onda će doći na red pitanja bilateralnih odnosa sa susedima, što je uvek prioritet vlade svake zemlje. Ali kako će se to odvijati i kojom dinamikom trenutno je teško prognozirati - predočava ona.

"Pokazivanje mišića"
Napominje da se Bugarska povremeno pojavljuje kao jedna od članica EU koja blokira otvaranje poglavlja sa Srbijom.

- I u tome je prilično uporna. Kada imate zemlju iz regiona koja pripada istom geopolitičkom bloku, a ponaša se na takav način, to šalje lošu poruku. Radev je profilisan kao prilično tvrd nacionalista, koji vidi šansu da ojača značaj Bugarske u regionu, na Balkanu i u istočnoj Evropi, tako što će "pokazivati mišiće" i eventualno blokirati pojedine zemlje u procesu proširenja. I to posebno kroz pitanje položaja bugarske manjine. U slučaju Severne Makedonije to je kompleksnije, ali nacionalna pitanja se koriste kao prepreka na putu ka Briselu - navodi ona.

To je međutim, dodaje ona, i pitanje za Brisel. Jer, se slični slučajevi sve češće javljaju među državama Zapadnog Balkana.