Masovno testiranje kao novi lek protiv korone?

Pokušaj većine zemalja da zatvaranjem zemlje na duži period smanje broj zaraženih nije uspeo. Pokušaji sa blažim varijantama zatvaranja nisu uglavnom doveli da smirivanja situacije. A za to vreme ekonomija svuda propada.

Postoje dva ekstremna pogleda na stvarnost. Jedan kaže, zašto se uopšte truditi da smanjiš broj zaraženih, kad će svakako za par nedelja da poraste, čim malo popustiš mere. Taj način gledanja na stvari dolazi uglavnom od onih koji više brinu za ekonomski aspekt. Drugi pogled je da treba gledati samo medicinski deo pandemije i stalno uvoditi teške mere kako bi se broj zaraženih, bolesnih i umrlih držao pod kontrolom.

Postoji i treći način, koji je isproban u Slovačkoj, a to je kombinacija masovnog testiranja stanovništva sa blagim lokdaunom.

Naime, u Slovačkoj je za vikend 30.10-1.11 testirano 3,6 miliona ljudi, a otkriveno je oko 35.000 zaraženih, što je oko 1% od broja testiranih. Kada uzmemo u obzir da deca ispod 10 godina nisu testirana i da su se stari uglavnom odlučili da ostanu kući, možemo reći da je odziv bio skoro maksimalno teoretski moguć. Narednog vikenda u regionima gde je broj zaraženih bio iznad 0,7 odsto testiranje celog stanovništa je ponovljeno, a ovoga bude je otkriven značajno manji broj zaraženih što je bilo i očekivano. Odziv je ponovo bio izvanredan.

Nakon nekoliko nedelja sve je ponovljeno u regionima sa većim brojem zaraženih ali je ovaj put odziv bio samo 15%, katastrofalno nizak. Zbog čega? Jedina razlika je da je taj poslednji put testiranje bilo na dobrovoljnoj osnovi, ko voli nek izvoli. Zašto je uspelo prvi put? Svi koji su se testirali su dobili sertifikat, a oni koji su bili negativni, su sa tim serfifikatom mogli da izlaze napolje, da idu na posao, po hranu, lekova, da vode decu u vrtiće i školu. Dakle, neka vrsta blagog lokdauna. Oni koju si bili pozitivni su dobili desetodnevni karantin, kao i oni koji se tog dana nisu testirali, za šta se uglavnom odlučila starija populacija zbog smanjivanja rizika.

Pošto je ova vest iz Slovačke brzo obišla ceo svet, mnoge zemlje su se interesovale da urade isto, međutim nijedna do sada to nije uradila. Zemljama poput Austrije se nije dopao nedobrovoljni aspekt cele priče. Na kraju je iz sličnog razloga i neslaganja premijera Slovačke, koji gura ideju masovnog testiranja, i u Slovačkoj zastoj sa masovnim testiranjima.

Ne postoji konsenzus ni u vladajućoj koaliciji, a i predsednica, ujedno i najpopularnija ličnost, podržava samo dobrovoljne stvari, kao liberalno orijentisani političar. Nažalost, ljudska prava na visokom nivou i skoro pa ratno stanje u kome se nalazimo ne idu jedno uz drugo u ovom slučaju, kao što se vidi i na primeru masovnog testiranja. Čim date dobrovoljno, niko ne ode.

Čim naredite, svi odu. Zamislite u ratu da general kaže ’ajde ko hoće nek ide malo nek puca tamo gde je neprijatelj, a ko misli da ne treba, nek odmori.

Srbiju s druge strane vidim kao idealnu zemlju za sprovođenje masovnog testiranja iz više razloga. Prvi problem koji treba prevazići je da bude obezbeđen veliki broj brzih antigenskih testova, s kojima je jedino moguće uraditi ovakvu akciju, jer rezultat imate za deset minuta i odmah izdajete sertifikat. Antigenski testovi nisu dobri kao PCR testovi, jer otkriju jedino zaražene sa većom količinom virusa, ali bolje išta nego ništa. Ujedno je i cena PCR testova nekoliko puta veća. Slovačka je plaćala jedan test oko 4 evra, a Srbiji bi bilo potrebno minimum 5 miliona testova za jedan vikend testiranja ako bi odziv bio veliki kao u Slovačkoj.

Ceo projekat je u Slovačkoj za 2 vikenda koštao oko 50 miliona evra, ali je i finanijski veoma isplativ, jer samo jedan dan tvrdog lokdauna u martu je državu koštao 100 miliona evra. Tako da se masovno testiranje isplati već kad uštedite pola dana tvrdog lokdauna. Što se tiče logistike same operacije, u Slovačkoj je najveći problem bio obezbediti dovoljan broj lekara da pokriju sva mesta gde je rađeno testiranje. S obzirom da je u Srbiji većina lekara zaposleno u državnim ustanovama, taj deo bi mnogo lakše bio rešen direktivom od direktora zdravstvene ustanove, tako da bi za lekare koji i inače skoro svi rade u kovid sistemu, to bila
radna obaveza. U Slovačkoj, gde je veliki broj lekara privatno zaposlen je u poslednjim satima pred testiranje taj problem rešen uključivanjem lekara koji se ne bave tim poslom. U toj grupi se npr. nalazim i ja koji radim u farmaceutskoj industriji.

Takođe je prišla i pomoć iz okolnih zemalja, pa je cela akcija uspela sa oko 12.000 lekara na 5.000 mesta za testiranje (potrebno je mimimum 2 na jedno mesto). I poslednji ali vrlo važan aspekt je da u Srbiji postoji jedna linija vlasti, tako da ne sumnjam da bi kroz svoje medije vlast lako mogla svojim građanima da "proda" ovo kao sjajnu ideju. Ne bi bio potreban široki konsenzus u koaliciji, parlamentu, između premijera i presednika država, što je na kraju upropastilo ideju u Slovačkoj. Prvi aspekt nabavke testove, vidim kao jedini potencijalno problematičan u Srbiji, jer je potrebno nabaviti veliki broj testova za kratko vreme.

Ako pogledamo i malo dugoročnije šta nas čeka 2021. godine i kako izgleda perspektiva sa vakcinama, masovno testiranje će nam izgledati kao sve bolje i bolje rešenje. Naime, već sada po anketama širom sveta, svega 20-30% stanovništva želi da se vakciniše, pa čak i da sutra za sve građane sveta budu obezbeđene najbolje vakcine koje daju doživotni imunitet.

Tu ponovo igra ulogu cela ideja ljudskih prava, pa će na kraju većina zemalja samo ponuditi svojim građanima vakcinu, ko došao dobrodošao, ali će kolektivni imunitet kao opcija izostati. Što znači da se neće mnogo promeniti u tom slučaju od situacije koju imamo danas, osim što će taj deo populaciji biti na neki način zaštićeniji.

S druge strane, čak i da 100% građana sveta želi da se odmah vakciniše, to neće biti moguće. Po poslednjim informacijama, obični građani naprednijih zemalja, će doći na redom negde krajem 2021, dok u Srbiji sve više izgleda da će to biti 2022, a možda čak i 2023, zavisno od mnogo faktora naravno. Što ponovo znači da ćemo morati da se borimo nekako još dugo, dugo vremena.

Sve govori u prilog masovnom testiranju kao jedinoj metodi koja omogućava balans između ekonomije i medicine. Osim naravno maske i distance. Dok neko pametniji ne smisli nešto bolje...

Dr Aleksandar Ćirić