Uvesti proveru znanja za Vrhovni sud

Dakle, ne samo da nije presudila savesno i zakonito, niti je čitala predmet, nego je otvoreno propustila čak i da navede elemente presude koji su po zakonu obavezni, odnosno da odluči o predlozima samog akta žalbe o kome odlučuje.

Da bi se žalba na presudu nižeg suda mogla odbaciti, mora se, naime, navesti njen sadržaj i argumeti, a potom se oni mogu odbaciti. Ova sudija se nije potrudila čak ni taj elementarni deo sudijskog zanata da zadovolji, a dve druge, poslušne gospoje koje su sa njom bile u veću su, solidarno, "digle ruku".

Kada je predmet došao u Vrhovni sud po zahtevu za reviziju, tu je dopao nekoj sudiji koju sam pokušao da pronađem u struci, dakle po rezultatima, radovima, po znanju. Ta žena ne postoji u struci. Nje nema. Ona nema nijedan rad o materiji o kojoj sudi, nema nijedno istaknuto javno mišljenje, ona je prosto nepoznanica, potpuni anonimus. Sa njom u veću, još jedan takav anonimus, gospoja koje nema u stručnoj javnosti, kao predsednica veća, i još jedna gospoja, tek izabrana u taj sud nakon što je lobirala za vlast za izmene ustava kakvih nema ni u jednoj civilizovanoj demokratskoj državi. I sve one su, pogodićete, "digle ruku", i to opet za svega dve nedelje, ne čitajući, očigledno, predmet.

Ova vrsta prakse je nešto što svi građani Srbije znaju. Odluke u srpskim sudovima se ne donose po pravu, pravdi i logici, nego po tome ko je koga pozvao telefonom, ko je kome namignuo, koji "kabinet" je "zvao" za koga, ili ko je kojoj u frizeraju došapnuo da treba presuditi ovako ili onako. To je, u suštini, naše pravosuđe.

Zato je Miodrag Majić u pravu kada kaže da je srpskom pravosuđu jedino preostalo da se zvanično samoukine.

Međutim, postoji lek za ovakvo ponašanje.

Taj lek je u reformi, ali ne reformi kakve smo imali do sada. Videli smo, na mrežama, gomilu skandala sa sudijama, koje ne znaju osnovne stvari. Situacija, koju sam nedavno video, gde sudija u Nišu od advokata koji je povukao tužbu jer je tuženi izmirio dug traži dokaz da je ovaj izmirio dug. Dakle, ta žena nema predstavu o materiji koju sudu ni o Zakonu o parničnom postupku.

Velika većina srpskih sudija su prosto neznalice, a uz to ide i nedostatak elementarnog stručnog morala i integriteta. Zato je neophodno da reforma pravosuđa počne od provere znanja sudija koji sude u Vrhovnom sudu Srbije.

Ti ljudi treba da odgovaraju pred ozbiljnim stručnjacima o osnovnim pravnim pojmovima, da se vidi da li oni uopšte razumeju pravo i na najelementarnijem novou. Potom bi trebalo isto primeniti na niže sudove, a nakon toga i na advokatske komore.

Pravni fakulteti su decenijama hiperprodukcije kadrova sa krajnje niskim, faktički srednjoškolskim, nivoom obrazovanja, doveli do implozije pravosudnog sistema, kao što su doveli i do implozije viskog školstva i mnogih visokošlokolskih institucija u kojima dominiraju njihovi brojni kadrovi, kojih prosto ima toliko da se teško negde može pogledati a da se oni tu ne nađu.

Masovnost i hiperprodukcija, koji karakterišu srpsko pravo, uvek su problem sa tačke gledišta kvaliteta, elitizma i visokih standarda, pa je stoga upravo ta hiperprodukcija lažnih stručnjaka, lažnih pravnika, a i lažnih profesora prava (što je posebna tema koja se, zahvaljujući savremenoj bibliometriji, lako može argumentisati) i dovela do katastrofalno niskog nivoa znanja sudija.

Preispitivanje nivoa pravnog i teorijskog znanja sudija Vrhovnog suda sve bi to pokazalo. I istovremeno ukazalo na puteve reforme pravosuđa koji ne bi bili promašeni kao svi do sada.

Prof. dr Aleksandar Fatić