MUP ZATRPAN ŽALBAMA Oboleli od teških bolesti ne mogu u invalidsku penziju, a u nju poslati...

Krajem prošle godine, policajcima koji boluju od različitih oboljenja omogućeno je da podnesu medicinsku dokumentaciju, na osnovu koje bi lekarska komisija procenila da li su sposobni za dalji rad. Stotine policajaca je podnelo medicinsku dokumentaciju, koju je, ne samo trebalo da prekontroliše lekarska komisija, već i da ih pregleda.

Međutim, po dolasku u Medicinu rada MUP-a u Durmitorskoj ulici nije ih pregledala komisija, u kojoj je trebalo da bude troje doktora iz PIO, a troje iz MUP-a, već samo jedan lekar. Po principu "ko kod koga pripadne". Uz to, u komisiji nije bilo specijalista kao što su neurohirurg ili pulmolog.

I tu nastaju problemi, jer su pojedini lekari, i to mahom oni iz PIO fonda, odbili većinu pripadnika MUP-a. I to bez obzira na to da li je tom nekom dijagnostifikovana multipla skleroza, šećer viši od 30, angina pektoris, astma, diskus hernija, u sadejstvu i sa drugim bolestima.

Iako su mnogi od njih nedeljama bili na bolničkom lečenju, a eminentniji lekari su konstatovali da su trajno nesposobni za rad, komisija je odlučila da mogu da nastave da rade. Komisija u sastavu Dragan Erić, Milan Avakumović, Siniša Filipović, Ljiljana Mitrović, Nemanja Jovanović i Goran Bajić.

Više nego interesantno je da je lekarska komisija u tim rešenjima o odbijanju navodila da "lečenje nije završeno" iako je poznato da se, recimo, astma ne leči.

Sa druge strane, pojedinci koji su samo nekoliko dana pre nego što su se pojavili pred lekarskom komisijom bili na zadatku, kao što je snimanje građana i aktivista-stražara na Starom savskom mostu da bi sprečili njegovo zatvaranje i najavljeno rušenje, ocenjeni su kao nesposobni za dalji rad. I komisija je donela rešenje da idu u invalidsku penziju.

Sve to dovodi do sumnje kako je odlučivano da li će neko biti poslat u invalidsku penziju. Da li na osnovu detaljne kontrole dokumentacije ili je, ipak, bila potrebna veza? A možda i veza i nafilovana medicinska dokumentacija.

To dovodi do sijaset pitanja, počevši od toga da li će možda svi koji su predali medicinsku dokumentaciju biti upućeni na nezavisan lekarski pregled, da bi se utvrdilo ko je od njih predao prave, a ko lažne izveštaje doktora? I ako se ispostavi da su pojedini lekarski izveštaji bili lažni, da li će neko uopšte istraživati rad tih doktora?

Ono što je takođe važno je da, ako je lekarska komisija kao sposobnim za rad, uz opasku da "lečenje još traje", proglasila policajce koji zaista imaju teška oboljenja, koliko će oni biti u stanju da, recimo, pojure lopova ili savladaju nasilnika koji tuče ženu i decu? I da li među njima ima onih koji su zbog bolesti, kao što je diskus hernija, astma, angina pektoris, oslobođeni fizičkih provera?

Ministarstvo unutrašnjih poslova bi onda trebalo da odgovori na pitanje da li su i kako oni koji su sada poslati u invalidsku penziju, prolazili godišnje provere (trčanje, operativne sposobnosti)?

Veliki broj policajaca koji je podneo zahtev za invalidsku penziju, i ako su, uzmimo u obzir, sve dijagnoze u lekarskim izveštajima istinite, ukazuje i na to da da nadležni u MUP-u ne vode računa o zdravlju policajaca.

Sistematski pregledi su na nekoliko godina, a u Domu medicine rada pripadnika MUP-a u Durmitorskoj ulici nema ni dovoljno specijalista, ni opreme za dijagnostikovanje određenih bolesti. Zbog toga su oni koji su zaista bolesni, prinuđeni da plaćaju preglede i analize u drugim medicinskim ustanovama, mahom privatnim.

Možda i najvažnije što veliki broj zahteva za odlazak u invalidsku penziju, bilo da su lekarski izveštaji istiniti ili su policajcima "preko veze" pisane lažne dijagnoze, ukazuje na to da policajci žele da što pre napuste MUP.