Studentski protesti: Čudesna, autentična mladost Srbije

Da, bilo je, u ne tako davnoj prošlosti, studentskog bunta protiv postojećeg stanja u svojim državama.

Kada je reč o našem podneblju, Tito je, 1968. godine, tadašnje buntovne studente, jednim svojim demagoškim govorom na JRT i uz primenu policijske sile, maksimalnu angažovanost tadašnje SDB i svih režmskih medija, preveo žedne preko vode. A o tome, možda, nekom drugom prilikom će autor ove kolumne, kao direktan učesnik žarišta početka pobune drugog juna uveče u studentskom gradu 1968. godine, napisati koju reč. Vratimo se našoj današnjoj mladosti!

Mi, stariji smo se, prvo, ogrešili o našu današnju mladost, a potom smo doživeli i doživljavamo plimu ponosa i divljenja suočeni sa neopisivom lepotom i bogatstvom njihovog duha, njihove neustrašivosti, poštenja, nepotkupljivosti, upornosti, željom za pravdom i pravnom državom!

U stanju opšte apatije nismo videli na horizontu da će bilo ko i bilo šta, bilo kad pokrenuti korodirani točak istorije u Srbiji. Bili smo u očajnom uverenju da je naša mladost nepovratno postala zarobljenik svađa i praznih naklapanja preko tzv. društvenih mreža, mobilnih telefona, raznih vrsta "provoda".

A, onda, poput feniksa, naša mladost je zasjala takvim sjajem kakav nikada i nigde, do danas, nije viđen! 

Definitivno, Srbija je čudesna zemlja koja rađa čudesnu i autentičnu mladost!

Ova konstatacija nije pristrasnost, već kristalno čista istina! SNS vlast, da nije ispunjena patološki iskvarenim "političarima" koji se prave kao da stvarnost gledaju u iskrivljenom ogledalu, trebalo bi da, kao "lojalisti", budu ponosni na mladost Srbije ako iole vole svoju zemlju.

Posebno su zablistale naše devojke studentkinje i srednjoškolke kao naše istinske heroine koje će, sutra, svoju decu vaspitavati kao pravdoljubive patriote!

Zar ima nekog ko ima, bar, trunku duha, ko se ne divi ispisanim protestnim transparentima?!

Vlast to, kao, ne vidi, kao ne razume i kao ne vidi stvarni broj učesnika protesta širom zemlje Srbije. Ona, u sto hiljada "vidi" deset hiljada učesnika, među kojima su, pored studenata i srednjoškolaca, sada i njihovi ponosni i gnevni roditelji!

Predsednica Skupštine RS Ana Brnabić, koja bi, po dometu svog intelektualnog kapaciteta, mogla da bude, eventualno, vodonoša studentima i srednjoškolcima na demonstracijama, "mudro" konstatuje da su te demonstracije politički akt.

A, šta su drugo? Naravno da su politički akt! Da nije to, možda, SNS-ova priredba na kojoj će pevati Jelena Karleuša?

Lidera neukusa, bezobrazluka i primitivizma koji javno vređa, studentsko-srednjoškolski pokret i pokret građana ponosne Srbije, Dragana J. Vučićevića, studenti bi rado videli na časnom radnom mestu čobanina koji sa štapom u ruci zavodi red među ovcama negde na Goliji. Jer, svaki element teži svom elementu.

Između mnoštva duhovitih poruka vlastima sa transparenata, jedna je sve rekla. Doduše, izgovorena je od strane jedne prosvetne radnice u Nišu: "Mi se ne borimo protiv ove vlasti. Neka ostane ista. Pod uslovom da zavede red i uspostavi pravnu državu sa efikasnim institucijama".

Pošteno, ali neostvarivo, jer vlast neće da seče granu na kojoj sedi.

Živan Haravan