Deca nisu ni stvari, niti bilo čija svojina

Politika je sve što nije pitanje ličnog interesa, te sve što se dešava u društvu i svaki stav koji se iskazuje, jeste politički stav i u tome ne postoji ništa loše, naprotiv, od Aristotela do danas, stav mnogih ljudi je da je bavljenje politikom, dakle svim pitanjima od opšteg interesa, nešto pozitivno.

Verujem da je veliki broj građana Srbije razumeo da sve što se dešava od tragičnog prvog dana novembra, jeste iskazivanje stavova o pitanjima koja su od značaja za sve ljude koji žive u ovoj nesrećnoj zemlji. Pravo na iskazivanje ovakvih stavova imaju i deca, jer ni deca ne žele da im nadstrešnice padaju na glavu, a takođe ne žele da ih u školama ili na ulici, ubijaju njihovi vršnjaci.
Prava deteta na iskazivanje svojih stavova utvrđena su međunarodnim pravom, te u skladu sa Konvencijom o pravima deteta deca imaju pravo da slobodno izražavaju svoje mišljenje o svim pitanjima koja ih se tiču, imaju pravo na slobodu izražavanja, kao i pravo na slobodu mirnog okupljanja. Sva ova prava striktno su propisana članom 12, 13, i 15 navedene konvencije. Ne postoji nijedan propis Republike Srbije koji bi bio u suprotnosti sa ovim odredbama, niti bi to smelo da se dogodi, jer je Srbija kao članica UN u obavezi da poštuje sve Konvencije ove organizacije.

A upravo to se dešava u vremenu sadašnjem. Srednjoškolci su izašli na ulice da slobodno iskažu mišljenje o pitanjima koja ih se tiču, slobodno se o tome izražavaju, te se zbog svega toga mirno okupljaju. Dodao bih još neke odredbe domaćeg zakonodavstva. Prema Zakonu o radu, lice koje navrši 15 godina ima pravo da zasnuje radni odnos, a prema odredbama Porodičnog zakona, lice sa navršenih 16 godina uz dopuštenje organa starateljstva može stupiti u brak. Dakle, ako neko ima pravo da radi i sa svojom zaradom raspolaže, te ima pravo da stupi u brak, ne vidim zašto ne bi smeo da iznosi stav o važnim pitanjima koja ga se tiču?

Najblaže rečeno, skandalozan je stav da su deca vlasništvo države. U vlasništvu mogu biti samo stvari, a deca nikako nisu stvari, već živa bića, u pravnom smislu fizička lica, te po zakonu ne mogu biti ni u čijem vlasništvu, pa ni u vlasništvu države, osim ako moj kolega nema ideju uvođenja odavno prevaziđenog robovlasničkog sistema.

O maloletnim licima staraju se roditelji ili staratelji. Država ima obavezu da preko Centra za socijalni rad, kada je to potrebno, reaguje i brine o interesima maloletnih lica, ako ima saznanja da su im interesi ugroženi.

U slučaju blokada srednjih škola nema mesta mešanju Centra za socijalni rad, jer kako rekoh na početku, sve što učenici srednjih škola rade, dozvoljeno je. Osim toga, svedoci smo, da su đaci za svoje aktivnosti u mnogim slučajevima dobili saglasnost svojih roditelja.

Nisam svih ovih dana video da je bilo koji političar pozivao učenike ili studente (osim predsednika, koji za njih ima i ponude), te ne vidim nikakvu manipulaciju i zloupotrebu. Zbog svega navedenog, vrlo je vulgarno, nedozvoljeno, a i neistinito, spominjati "političku pedofiliju".

Sve što se dešava ovih dana na blokadama, apsolutno je dozvoljeno, pa čak i poželjno. Rekao bih da na ulicama imamo izliv demokratije. Do tog izliva negde je moralo doći. Ako ga nema u Skupštini, Vladi ili bilo kojoj državnoj instituciji, građani, pa i mladi ljudi, svoja prava tražiće na ulici.

Sve dok ne napravimo pravnu državu. Tada će se prava građana ostvarivati u institucijama, đaci i studenti će biti u klupama i amfiteatrima, a građani na svom poslu. I kad god im prava ponovo budu ugrožena, potražiće ih na ulicama i trgovima. To treba da ima na umu svaka sledeća vlast.

Bratislav Marković, advokat