Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je letos paket novih ekonomskih mera u Palati "Srbija". Mere za "bolji standard građana" odnose se na ograničenje trgovačkih marži, izmene zakona o izvršenju i obezbeđenju, niske cene ogrevnog drveta i električne energije, kao i na niže stope kamata na kredite, rekao je Vučić. Naveo je da će država smanjiti cene za oko 15 odsto, za skoro 3.000 proizvoda iz 23 grupe proizvoda. Iskreno, jede se njemu što narod gladuje.
Studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru krenuli su 16. oktobra za Novi Sad, u šetnju dugu 350 kilometara, u znak sećanja na preminule u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici 1. novembra prošle godine. Za Danas pišu dnevnik i između ostalog navode:
- Na kraju dana, u Bogutovcu, do kojeg su nas odvezli meštani koji su nas dočekali u maglici, čekao nas je topli obrok spremljen na halal način. Koleginica tvrdi da je to najlepša piletina koju je probala. Sada se postavlja pitanje, da li je bila toliko ukusna ili smo stvarno bili isuviše gladni? Dogovorili smo se da, kada sve prođe, dođemo opet i uverimo se - napisali su oni.
Vučićeva Srpska napredna stranka ima običaj da podgreva moralnu paniku i histeriju čisto da se građani ne opuste. Sada su izdajnici oni koji hrane studente. I on zbog toga nikako da se zahvali "građanima" što su se uzdržali od prekršaja javnog reda i mira većih razmera, sa materijalnom štetom, tačnije odbijanjem da nahrane studente, koji su uzgred i strani plaćenici i kao takvi nikako ne smeju da jedu srpski lebac. Njima su, doduše, paori u ranijim pešačanjima doneli prasence, ali predsednik ne praktikuje ta kabasta jela. Teško mu je i bez svinjetine, možda eventualno papci. Jer, papaka ima dovoljno u moćnoj Srbiji. Bez njih nas ne bi bilo, tako da je strah Vučića iskazan jezikom novoradikalskog apsurda, još i izraz brige za status nacije kojoj svi prete.
Njegov nagon za svakodnevnim obraćanjem se ne može zaustaviti, a muke sa rečima između dva zalogaja su neizlečive i može čovek da se zagrcne. Varirajući ono malo banalnosti i sentimentalnog kiča koliko može da prikupi na gomilu, predsednik Srbije je svoju hiperaktivnost realizovao kao agresiju nad drugima, ali neizbežno i nad mladima, a zna dobro da sledi reanimacija grešaka. Jer, biti student znači pre svega praktikovati način života čiji su glavni elementi izučavanje literature i pohađanje predavanja.
Ali, ništa manje važni od toga su susreti i razmena mišljenja sa drugim. Narodom. A Vučić neće da cupka oko prasadi ili pilića, ne pristaje mu nikako. Iskoči tu lako neki jadac. On je taj koga narod treba da obasipa pažnjom i pogačama, matorim kajmakom i eventualno, ali u poslednje vreme nepoželjnim jajima sa tvrdom ljuskom. Nezajažljiva glad za popularnošću i iz nje izvedenoj moći previše je jaka. Sve izvan toga već spada u teorije zavere i ostale psihopatije.
Neka se on nervira, zašto bismo i mi?
Komentari 4
ostavi komentar