Kubat piše za Direktno: Nekom orden, nekog na ulicu - lice i naličje SPC

Zabrinjavajuće je koliko ima onih koji pristaju da svoj obraz i sudbinu predaju u ruke vladajućim moćnicima. To se ne dešava samo na opštem nivou. Ta svest je prisutna u mnogim institucijama, od privatnih firmi do državnih ustanova.

Mi, kao narod, kao da nismo ušli u novi vek, vek kada građani biraju i smenjuju vlast po slobodi i savesti, vek kada se naglašava borba za ljudska prava i slobode. U našem društveno-političkom životu često se oseća zadah srednjeg veka, kada su se ljudi doživljavali kao podanici suverena. Za stanje u kome se nalazimo u velikoj meri je kriva upravo podaničko-kmetovska svest. Neke institucije i događaji neodoljivo podsećaju na vreme feudalizma. Pogotovo kada se pogleda na unutrašnji život Crkve.

Mladi docent na ulici

Iz dana u dan smo svedoci raznih omalovažavanja ljudi, zakidanja prava, političkih afera, itd. Ipak pojedini događaji u SPC zavređuju malo više pažnje, jer su dobar pokazatelj stanja u kojem se trenutno nalazimo.

Osvrnuću se na jedan skandalozan događaj koji se desio pre neki dan na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu. Naime, radi se o jednom izboru, to jest reizboru u nastavno zvanje. Na konkurs su se javila dva kandidata, ali je komisija jednoglasno dala prednost mladom i perspektivnom teologu, docentu koji već desetak godina radi na Fakultetu. Reč je o čoveku sa integritetom koji nema niti jednu mrlju u životu, niti akademskoj karijeri; ocu porodice i uzoritom hrišćaninu.

Iako je na reizboru za docenta ovaj kandidat ispunjavao apsolutno sve uslove i iako je Nastavno-naučno veće prihvatilo pozitivan referat i nije bilo kontrareferata, i ni reči rasprave niti jednog jedinog negativnog komentara, Veće nije glasalo za njegov reizbor nego ga je unapred dogovorenim glasanjem izbacilo s posla.

Tako je jedan od boljih nastavnika Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta izbačen na ulicu i ostavljen sa nezaposlenom suprugom i troje male dece bez ikakvih primanja. Ovim je Bogoslovski fakultet pokazao kako nepovratno srlja u neakademsko favorizovanje podobnih nad sposobnima, prekršivši sve akademske običaje. A o neljudskosti ovog postupka nepotrebno je trošiti reči. Pri svemu tome, ovaj Fakultet insistira da je crkveni i da je deo Srpske pravoslavne crkve.

Kakve veze ima ovaj čin sa hrišćanstvom, suvišno je komentarisati. Nažalost, i ovde je najveći broj bezkarakternih licemera i podmuklih karijerista. Većina njih je nažalost ustaknula pred nekolicinom klerikalnih otpadnika od vere, koji vedre i oblače Crkvom. Njegoš bi verovatno te nesrećnike pitao: "Sučim ćete izić pred Miloša, i pred druge srpske vitezove, koji žive dokle sunce grije". Statistički gledano, samo je jedna četvrtina glasala za predloženog kandidata i time sačuvala obraz. A šta ćemo sa preostale tri četvrtine nastavnika?

Inače, tom mladom čoveku su mesecima produžavali agoniju time što se sednice Nastavno-naučnog veća ili nisu održavale, ili nisu imale kvorum, pa je cela stvar više puta odlagana. Nije nemoguće da je novi patrijarh celu ovu stvar prepustio svojim pajtosima (to je inače njegov izraz) da vrše što im padne na pamet, i da iznađu način da jednu porodicu isteraju na ulicu u sred pandemije. Porodica izbačenog kolege je sada naravno bez finansijske i zdravstvene zaštite. Pri tom ne postoji ni jedan objektivan i valjan razlog da on ostane bez posla. Stvarno se treba pitati: da li ti ljudi veruju u Boga? Mišljenja sam – NE.

Poseta i ordenje

U međuvremenu, patrijarh je išao na noge Draganu Markoviću Palmi, i to u vreme kada su se pojavilo ozbiljne optužbe na Palmin račun zbog podvođenja maloletnica. Kako taj gest protumačiti? Da patrijarh ide u jedno šumadijsko selo da osvešta Crkvu. Praksa nezabeležena u skorijoj istoriji naše Crkve. Takođe je nedavno patrijarh, kao predsedavajući Sinoda, dodelio orden Svetog Save Miloradu Vučeliću. Pretpostavljam da se gospodin Vučelić i sam našao u čudu koje ga je snašlo. Obrazloženje koje je dato je u najmanju ruku iznenađujuće i uvredljivo. Poznato je da je većina SNS funkcionera dobila ordenje.

Zanimljivo je i to što patrijarh nije našao za shodno da za sve ovo vreme krize, koju Srbi preživljavaju na Kosovu, obiđe sopstveni narod i da mu reč utehe i mira. Ako se sa tim nesrećnim narodom politički poigrava režim, zar nije bilo za očekivati da zvanična Crkva ljudskije reaguje na skorija dešavanja, i o tome obavesti našu i međunarodnu javnost. Zanimljivo je da patrijarh još nije ustoličen u Pećkoj patrijaršiji! Legitimno je pitanje: da li je on doveden da ćuti o Kosovu i ruši još ovo malo ugleda koji Crkva ima? Na sve to "crkvena pamet" okupljena na Bogoslovskom fakultetu ćuti i mučki likvidira čoveka po čoveka na pravdi Boga.

Ruku na srce, sam Hristos je najavio da će doći naopaka vremena, u kojima će bližnji ustati na svoje bližnje (u ovom slučaju kum). Da li su ona već tu, ili je ovo stanje pred katarzu ovog napaćenog naroda, pitanje je veliko. Međutim, ukoliko ovaj režim malo duže potraje, a njegove perjanice budu dobijale crkveno ordenje - a mi aktivno ne ustanemo u borbu protiv toga zla - onda su za nas Srbe došla poslednja vremena.