Kineska četvrt

„Kineski tržni centar“ novobeogradskog bloka 70 postao je i ostao sinonim galopirajuće inflacije, kolapsa životnog standarda i sveopšte bede Srbije, kojoj socijalni mir održava neopisivi otrovni smrad bofl kineskih proizvoda namenjenih opljačkanim i osiromašenim narodnim masama.

U međuvremenu, povampirena crveno-crna-julovska koalicija, ponovo je izvadila kineskog keca iz rukava. Ovog puta neopisivi otrovni smrad širi se Borom, Majdanpekom, Smederevom, a uskoro će i Zrenjaninom i Perlezom, što će uz pomoć povoljnih vetrova i dosoljavanja litijumskih sumpornih kiša imati prilike da onjuši sva Srbija. Kao onomad „Černobil“.
Najprljavije svetske industrijske tehnologije, posle Afrike nalaze Meku u Srbiji. U procesu takozvanog „privlačenja investitora i investicija“, Srbija je uzela ogromne kredite, mahom kineske, da bi taj isti novac, sa kamatama, vratila „investitorima“ na mnogobrojne načine, od kojih je najpoznatiji kroz stimulaciju radnih mesta, a najmaligniji kroz davanje stranim kompanijama da rade šta i kako hoće. Kriminal i korupcija uzimaju epske razmere, a Srbija dobija jednu za drugom negativnu ocenu o procesu napredovanja ka EU.

Srpski radnik pretvoren je u roblje čime je postao potrošna roba stranih „investicionih“ okupatora, koji u najboljem slučaju u Srbiju ulažu pelene, mada je i to ulaganje upitno. Jeftina radna snaga, korumpirana vlast, odsustvo vladavine prava, odrešene ruke za kolonijalno ponašanje - sve već viđeno i proučeno u „kineskoj“ Africi, a sada i u Srbiji.

Srpska policija dobila je kinesko pojačanje. Zvanično usled očekivanog „povećanja broja kineskih turista u Smederevu i Novom Sadu“. Od ove vlasti svašta smo čuli, ali ovakva budalaština ostaće zabeležena u analima posebnog kretenizma. To je opipljivi trag da se nad Srbijom nadvijaju oblaci kakve smo gledali po američkim filmovima koji obrađuju kriminal kineskih četvrti u kojima se ne zna ni ko pije, ni ko plaća. Za to vreme, kineska obezbeđenja u Srbiji, nepoznatog porekla i ovlašćenja, kreću u spoljnju zaštitu kineskih ograđenih fabrika, ne dozvoljavajući ni domaći medijski pristup. Sloboda, nadmenost i bahatost tih likova duboko su zabrinjavajući, a odsustvo reakcije pravne države siguran je pokazatelj da ekonomski okupatori imaju odrešene ruke za svoje divljanje.

U neposrednom razgovoru sa „zaposlenim“ Romima „kineskog“ tržnog centra u bloku 70, jer dugih zaposlenih pod takvim uslovima nema, došao sam do saznanja koja su zapanjujuća. Nisu prijavljeni, Kinezi im ne plaćaju radni staž, socijalno, zdravstveno, nemaju pravo na godišnji odmor, bolovanje, odsustvo, slobodan dan. Isplaćuju ih na ruke nedeljno, a ponekad ni tada, što je glavni uzrok velike fluktuacije romske radne snage na Novom Beogradu. O izdavanju fiskalnih računa i garancije na kupljenu robu nema ni govora. Takođe, sagovornici mi listom navode podatak da nikada nisu videli ni čuli da je neka od državnih inspekcijskih i nadzornih službi preduzela bilo kakve zakonske radnje i mere prema kineskim prekršiocima. Kada se to sabere sa ostalim kineskim prisustvom u Srbiji, ispada da je Srbija rascepkana kineskim „eksteritorijama“. Listajući internet, lako je pronaći ogroman broj sličnosti sa kineskim delovanjem u Africi.

Tako dolazimo do toga da su naši Romi, koji su teoretski posebno zakonom zaštićeni kao manjina i kao ranjivi deo populacije, tretirani kao i crnci u pojedinim delovima aparhejdovske Afrike i to sve pod budnim okom Aleksandra Vučića i „brata“ Sija.

Treba napomenuti i to da kineske kompanije na gradilišta u Srbiji dovode svoje radnike iz Kine. Za vreme boravka i rada na teritoriji Srbije, tim kineskim državljanima pripadaju sva prava iz radnog odnosa po zakonima Srbije, ali to izgleda niko ne poštuje. Transparentan je primer nedavnog štrajka kineskih radnika fabrike „Ziđin“ u Boru, na koji domaći organi nisu smeli da reaguju, iako je bilo očito flagrantno kršenje zakona Srbije. Da li bi iko saznao, da ne daj Bože, pogine neki kineski radnik na gradilištu? Da li je moguće da posle toliko godina njihovog građevinskog dejstvovanja po Srbiji, nema nijedne povrede na radu?

Kineska podrška Srbiji po pitanju AP KiM je nesporna, ali je u drugom planu, obzirom da Rusija drži konce. U direktnom razgovoru sa jednim od prethodnih kineskih ambasadora u Srbiji, njegova ekselencija mi je doslovno rekla: „Mi nemamo potrebe da se previše eksponiramo sve dok Rusija ima čvrst stav, a ako dođe vreme, svi će biti zapanjeni našim odgovorom“.

Kinofilija Envera Hodže pukla je sa njegovim odlaskom. Ostalo je 600.000 bunkera na tri miliona stanovnika i ogromna količina kineskog naoružanja kojima su šiptari ubijali Srbe. Osim enormnog duga Kini i devastacije životne sredine, kakve „bunkere“ će Aleksandar Vučić ostaviti Srbiji?

Davor Kalajžić, penzionisani službenik političke kancelarije specijalnog predstavnika UNMIK-a