Zašto nisam gledao film "Dara iz Jasenovca"

Recimo, sećam se filma Kuća u ulici Rilington 10, koji sam gledao kao dete od jedno deset godina. To je film o masovnom ubici Džonu Kristiju iz Londona. Film je toliko sumoran i težak, toliko morbidan i strašan, toliko apsurdan u toj svojoj bezrazložnoj surovosti da sam mesecima bio izbačen iz koloseka. Stalno su mi pred očima bile scene iz tog filma. Dugo nisam mogao da se smirim.

Potom negde u to vreme, na televiziji, a to je negde sedamdesetih godina, natrčao sam na film Plavi vojnik. Nešto što je ličilo na dobar vestern završilo se čuvenom scenom pokolja Čejena od strane američke vojske. Scene tog masakra, su toliko eksplicitne, da mi je bukvalno od svega na kraju bila muka. Tek mnogo kasnije sam razumeo da je taj film bio zapravo antiratna, pa čak i antiamerička propaganda, uperena protiv rata u Vijetnamu i pokazivanje kako je američka vojska duboko u sebi istrebljivačka, da je istrebljivalja Indijance isto onako kako je tih godina istrebljivala Vijetnamce. To je u neku ruku bio i na neki način i politički film i vapaj Amerikanaca koji su se duboko protivili ratu u Vijetnamu.

Ovaj poslednji film koga sam se setio, na neki način me dovodi do jednog domaćeg traumatičnog filma: filma Okupacija u 26 slika Lordana Zafranovića. Divan film, ali scena u autobusu je nešto što nije moglo lako da se zaboravi posle projekcije. Lordan Zafranović je napravio veliki jugoslovenski film u kome je žestoko osudio fašizam i ustaštvo. Hvala mu na tome. On je ne samo veliki režiser već i veliki čovek.

I konačno sećam se još jednog možda najtraumatičnijeg filma od svih, sa scenom koja je možda nešto najjače što je ikada viđeno - radi se o moćnom remek delu: Sofijin izbor, reditelja Alana Pakule. Začudo, u tom filmu, nema ne jedne slike ubistva, niti se igde lije krv. Jednostavno, ta ključna scena po kojoj je film i nazvan, u kome glumi Meril Strip, ima samo nekoliko rečenica i posle toga, posle toga ostanete zgromljeni. Od tog izraza lica, od tih jednostavnih reči, od tog pogleda, od tih reči koje izgovara Meril Strip u toj sceni od njenog drhtavog glasa koji je izdaje. To je vrhunsko delo, grandiozno i delikatno i večno. Možda najpotresnije umetničko delo o stradanju slabih i nemoćnih i o suštom zlu. Dakle, o zlu koje je lišeno apsolutno svakog božjeg smisla.

Imao sam priliku da na RTS-u gledam film "Dara iz Jasenovca", koji je takođe jedan film o suštom i bezrazložnom zlu. Odmah da vam kažem, hvala što je taj film snimljen. Verujem da je to dobar film. Verujem da neće probuditi mržnju, da neće isprovocirati nikoga ni ovde ni u Hrvatskoj. Iskreno se nadam i boga molim da to tako bude. Trebalo je da se snimi takav film. Veliki jermenski reditelj Atom Egojan snimio je nekoliko filmova o genocidu nad Jermenima. Osvetlio je tu mračnu stranu istorije. To mora da se radi, te stvari ne smeju da se zaborave.

I pre svega, ne žalite što film "Dara iz Jasenovca" nije u nominacijama za nagrade i Oskare. Najbolji filmovi ionako uglavnom ne dobijaju nagrade a pogotovo ne Oskare, ali važno je da će ljudi u svetu to videti i to je dobro. ALI JA TO NISAM IMAO SNAGE DA GLEDAM. Ono što želim da kažem je DA JA TO NISAM IMAO SNAGE DA GLEDAM. Ovo je tako tužan tajming za prikazivanje tog filma. Kao kad bi ste teškom bolesniku pustili da gleda horor film a on je na rehabilitaciji. A mi smo u ovom jezivom vremenu svi na nekoj rehabilitaciji i oporavku. Osim ako se ne borimo za vazduh u nekoj kovid boinici.

Jovan Marinković akademski slikar član Skupštine slobodne Srbije