SUDBINA POŠTARA Ko je GLADAN - taj je državni neprijatelj

Rečeno je da poštari podrivaju stabilnost zemlje, da ruše savršen sistem države Srbije. Ubačena je i suluda priča da su strani plaćenici, politički izmanipulisani, da im je dobro, ali oni to ne znaju ili neće da prihvate. To se u Srbiji radilo posle Drugog velikog rata. Jedna ličnost, koja se predstavlja kao apsolutna vlast u ovoj zemlji, ima pravo da vređa i isčekuje svoje verne potkazivače.

Poštari su naveli da, kao i većina građana, jedva sastavlja kraj sa krajem. Kao u mračnom srednjem veku, vlast ubija glasnika, figurativno (možda) rečeno.

Dakle, glasnik je kriv za lošu vest. Od strane ovog režima, to se doživljava ne samo kao opoziciona delatnost, nego i kao subverzija sa elementima diverzije. Sve zbog kojeg kilograma hleba više na stolu. Vlada neće ispuniti zahteve poštara, koji su u obustavi rada jer je ova obustava tretirana kao ugrožavanje nacionalne bezbednosti. Ovom opšteprihvaćenom stavu o nedostatku spoljnih neprijatelja, režim se okrenuo domaćim.

Radnik Pošte Srđan Popadić izjavio je da od štrajka nisu odustali.

- Dobili smo informaciju da je Vlada odlučila da nam da samo 10 odsto plus 10 odsto u januaru, što sledi svim javnim preduzećima u Novoj godini. Odbili smo taj zahtev, a stiglo je i obaveštenje da smo na neki način državni neprijatelji, a mi smo radnici koji se isključivo bave borbom za veće plate - kaže Popadić.

Poštar Stefan Mitrović rekao je za televiziju N1 da je od ovog utorka manje poštara u obustavi, jer je, kako tvrdi, na sastanku dat ultimatum - da se do ponedeljka u 22 sata izjasne da li su ili nisu u obustavi rada.

 - Dosta ljudi je pokleklo, ali ima nas koji se borimo, dostojanstveno i beskompromisno - kaže ovaj radnik Pošte Srbije.

U talasu "pozitivnih“ informacija, koje tretiraju režimski mediji o tome kako se naša ekonomija razvija, kako napredujemo i kako smo u trci sa najrazvijenim državama Evrope i sveta, građani Srbije su sve siromašniji. Socijala tako postaje državni neprijatelj broj jedan, ono što koči naprednjačku Srbiju. Unutrašnji neprijatelj želi da sruši vlast, a samim tim i državu. Tu dolazimo do saznanja da je država Aleksandra Vučića rušiva i ruševna. Kako to neprijatelj uopšte zna?

Neko mu stalno javlja da ovde ne valja jedino ono što bi moralo da valja. Pa šta su dosad radili Gašić i Vulin? Tragajući za neprijateljima države i Njega lično, režim ima da dođe do svakoga od nas kome krče creva. Sumnja se u sve što ne veruje u sve što šef kaže. 

Aleksandar Vučić zna da je gubitak vlasti jednom neminovan, pre ili kasnije. On zna da u politici postoji neumitna dinamika kojom se ne može upravljati. Nju može da pusti u pogon i jedan štrajk poštara i da sasvim (ne)namerno pokaže da on nema kud dalje i da je stigao do zida u svim svojim planovima.