Svečano otvoren 13. Kustendorf (VIDEO)

Najpre, u prvim redovima prepune sale na "Mećavniku", svečanom otvaranju prisustvovali su članovi žirija Paolo Virci, italijanski reditelj, pisac i producent, Vladislav Tkačijev, šahovski velemajstor, kao i naš proslavljeni režiser i scenarista Puriša Đorđević, te reditelj Karim Ajnuz. Kako su organizatori najavili, ovaj "Kustendorf" služi da se suprotstavi sujeverjima u vezi sa brojem 13.

Na početku su emitovani kadrovi crno-belih filmova, poput "Jutro", čiji je tvorac Puriša Đorđević...

A, to je poslužilo kao idealna uvertira da Emir Kusturica publici predstavi ovog uvaženog gosta i legendarnog reditelja "crnog talasa".

- Kad sam bio mlad kao Puriša od svog profesora sam čuo da postoji jedan, čiji jezik ispada iz svakog modela istorije filma. Kad smo pokušavali da naučimo kako se priča priča, naučili smo da je najvažnije da pratimo ljudsku sudbinu. Zato je za Purišu ona pesma - "Ti si nam Puriša sve".Kad budeš navršavao stotu godinu, nadam se da će biti tri ili četiri filma do tada. Jedan dovoljno. Zato dobijaš ovu nagradu za ono što treba da ostvariš u budućnosti.

Nakon što mu je uručio nagradu, Đorđević se i sam obratio publici.

- Svi pitaju zašto sam živ, a imam 95 godina. Ja sam seljačkog porekla i nikad nisam jeo voće. Hvala - rekao je Đorđević, na opšte oduševljenje publike.

Na to se Kusta nadovezao.

- Pošto mi je Puriša dao šlagvort sa voćem, da vam kažem jednu istinu koju sam nedavno saznao. Poverio mi se jedan veliki doktor kako je nestao mamut sa lica Zemlje. Rekao mi je - "mamut je jeo uglavnom povrće i voće, a najveći problem je što je bio ogroman i nikada nije prestajao da jede". A to mi je rekao u vreme posla. Rekao mi je - "profesore, jedite šniclu. Mamut je nestao jer je jeo biljke i nije imao vremena da misli". Ako to prevedemo na jezik filma. Film možemo da posmatramo kao vrstu mamuta, ali ne da budemo protiv vegeterijanaca. Rekoh da je najvažnije bilo pratiti sudbinu čoveka na filmu. To je bilo vreme kada smo poštovali velike autore, američkih filmova 70-tih. Ne možemo reći da nema baš filmova kao "Taksi drajver", ali autorstvo postaje karakteristika festivala. U Srbiji autorski film ne postoji, jer bioskopi ne prikazuju takve filmove. Jedan čovek otkupi sve filmove na svetu pa ih prodaje festivalima. Da li će se ostatku sveta desiti ovo kao u velikoj Srbiji, ne znam. Samo znam da imamo hiljadu načina da se izrazimo. Imamo publiku koja rado gleda stvari na YouTube kanalima. Autorski film će opstati u formi u kojoj je opstala opera.

Nakon što su pušteni duhoviti YouTube video snimci, Kusturica je nastavio.

- Kamere nisu postavljene samo da nas prate, postoji druga strana koju vidimo, a to je ona koja umesto filmskog oka postoji da bi nas zabavljala. Kad sam radio sa Džerijem Luisom, pričao mi je kako je, u vreme kada se sve montiralo na kvadrat, da su po mesec, dva pokušavali da izazovu ono što na YouTube-u možemo da vidimo. Ali ovo nije rijaliti, već dobro snimljeni kadrovi i dobro usmerena pažnja.

Potom je u salu "ušla" ogromna crna mačka koja predstavlja "spektakl", koju su Kusturica, Vukosavljević, članovi žirija i gosti ofarbali u belo.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljeć je potom zvanično otvorio 13. "Kustendorf".

- Legenda kaže da su guske spasile Rim. Moguće da će Kustina "Crna mačka, beli mačor" da spasu svet filma. Drago mi je da sam učestvovao u tome. U čuvenom naučno fantastičnom romanu "Grad" civilizacija je nestala, psi sede oko vatre i slušaju priče kako je postojalo ljudsko društvo koje je zbog pohlepe i gluposti nestalo. U drugom velikom romanu "Mi", ljudsko društvo je izraslo u oblik u kojem su ljudi naučili da veruju u to da sloboda i sreća ne mogu da idu zajedno. Iz oba ta romana možemo da izvučemo velike pouke - ako smo danas društvo koorporativne i potrošačke sreće, da li smo slobodni ljudi i da li ćemo dozvoliti da o njemu legende u budućnosti pričaju psi oko vatre. Izbor je na nama. Poslednjih 13 godina festival "Kustendorf" snagom svoje inspiracije obasjava čitav svet. Ako jednoga dana neki budući Hamlet na stranicama istorije bude pročitao nešto o ovoj vatri, pitaće se čija je ovo ideja bila. Pa, bila je svih onih koji su dolazili iz čitavog sveta da donesu iskru, na čelu sa Emirom Kusturicom. Ne znamo da li će film spasiti svet, ali ostaje nam da verujemo da hoće. Sa željom da svetlo sa "Mećavnika" sija još dugo godina, proglašavam festival otvorenim.