"Bitka na Neretvi" najskuplja: Plakat Pikasa - galancija!

Naime, 1964. godine u Monte Karlu, dokumentarni film Veljka Bulajića "Skopje 63" dobija Gran pri Zlatna nimfa i nagradu kritike. Veliki Pikasov prijatelj, francuski akademik Marsel Ašard koji je bio predsednik žirija prikazuje kopiju filma velikom slikaru nakon čega je Pikaso došao na završnu svečanost festivala i čestitao Veljku Bulajiću.

Nekoliko godina kasnije Veljko Bulajić je Pikasovom agentu u Parizu predložio da zamoli Pikasa da napravi plakat za film "Bitka na Neretvi".

Pogledavši film i proučivši dešavanja u filmu, Pikaso je potvrdio da će napraviti plakat, ali da će uzeti deo iz svoje slike "Otmica Sabinjanki" i uz uslov da boja plakata bude crvena. Umesto honorara, jedini zahtev mu je bio da dobije 12 flaša vina iz Jugoslavije. Njegov zahtev je veliki reditelj ispoštovao izvrsnom kolekcijom vina sa svih strana Jugoslavije.

Plakat za film "Bitka na Neretvi" je štampan u ograničenom tiražu i svaki primerak je potpisao Pikaso na poleđini.

Ovaj plakat ima sve karakteristike Pikasovog kubizma, a jaka crvena boja plakata simboliše herojstvo, stradanja, krv i borbu za slobodu. "Njujork tajms" je na svojoj naslovnoj strani objavio plakat u čak 1.2 miliona primeraka, čime je film dobio besplatnu reklamu širom planete.

Film "Bitka na Neretvi" je samo u Jugoslaviji videlo više od četiri miliona gledalaca, a u svetu više 350 miliona.

Bio je nominovan za "Oskara" u kategoriji strani film, ali ga je pobijedio film "Z" grčko-franuskog reditelja Koste Gavrasa.

Pre devet godina na festivalu u Moskvi uvršćen je u deset najznačajnih filmova o Drugom svetskom ratu.

Film je sniman 18 meseci, sponzorisalo ga je 58 privrednih kompanija iz Jugoslavije, u njemu je učestvovao kombinovani puk tadašnje JNA sa 10.000 vojnika, uništena su četiri posebno konstruisana sela, jedna tvrđava, a dva puta je miniran gvozdeni most na Neretvi.

Prema službenim procenama, film je koštao čak 12 miliona dolara pa je nakon filma "Spartak" Stenlija Kjubrika svrstan među najskuplje istorijske filmske spektakle po utrošenim sredstvima i broju statista.

Muziku za film napisao je izuzetno cenjeni i poznati kompozitor Bernard Herman uz pomoć orkestra Londonske filharmonije.

Scenario za film su napisali Stevan i Veljko Bulajić, a režirao ga je Veljko Bulajić.

Glavne uloge tumače Sergej Bondarčuk, Yul Brynner, Anthony Dawson, Milena Dravić, Boris Dvornik i Orson Welles.

Ovo je bio prvi i jedini zajednički film Jula Brinera i Orsona Velsa. Briner je glumio partizana Vladimira Smirnova, zvanog Vlada Rus, a Vels četničkog komandanta - senatora. Obojica su umrli istoga dana, 10. oktobra 1985. godine.

Osim njih, u filmu su učestvovale i druge, tada svetske zvezde Franko Nero, Hardi Kriger, Sergej Bondarčuk, Silva Košćina, Kurd Jirgens, Oleg Vidov, Špela Rozin i Entoni Doson.

Sa naših prostora tu su: Milena Dravić, Ljubiša Samardžić, Velimir Bata Živojinović, Boris Dvornik, Lojze Rozman, Nikola-Kole Angelovski, Stole Aranđelović, Miha Baloh, Faruk Begoli, Milena Dapčević, Dragomir Felba, Fabijan Šovagović, Pavle Vujisić, Abdurahman Šalja, Radko Polič, Branislav-Ciga Jerinić i mnogi drugi.

Na premijeri filma održanoj 29. novembra 1969. u Sarajevu, pored Josipa Broza Tita, prisustvovala je planetarno poznata glumica Sofija Loren i legendarni egipatski glumac Omar Šarif.