Srbija će ostati bez 3.000 SELA?!

U oko 86 odsto sela opada broj stanovnika, a u naseljenim mestima Srbije danas je prazno blizu 200.000 kuća.

Nešto drugačiji slučaj je sa 460 vojvođanskih sela koja su planski pravljena, ali i ona doživljavaju depopulaciju. Napreduju sela u kojima postoji dobra zadruga sa više desetina zaposlenih. U takvim selima postoje i mali prerađivački kapaciteti, gde se ljudi zapošljavaju. Agroanalitičari kažu da šansu za opstanak ne može da ima svih 3.000 sela kojima preti nestanak do 2050. godine.

- Opstati i ostati mogu samo ona naseljena mesta koja se nalaze u blizini gradova, koja su dobrim saobraćajnicama povezana sa centrima i imaju dobru infrastrukturu i sadržaje. U neka od tih urbanizovanih naselja sve više se preseljavaju oni koji beže iz gradova, ali se oni retko i samo sporadično bave poljoprivredom - objašnjava za Biznis.rs agroanalitičar Branislav Gulan.

Prema podacima Ministarstva za brigu o selu Srbije, poslednjih godina osnovano je oko 1.100 novih zadruga.

- To ukazuje da je vraćen zadružni duh. Ali - nije i zadružna imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata, jer siromašna država danas nema više od dva milijarde evra da bi se to nadoknadilo. Kada svaka ta nova i stara zadruga na selu budu imale prerađivački pogon, onda će to biti dobra organizacija privlačna za bolji seoski život. Sada u 2.750 dodeljenih seoskih kuća ima oko 10.000 novih stanovnika, a u tom slučaju biće veće interesovanje za odlazak u sela da se živi. Jer, u selima će tek tada biti svi uslovi za život kao i u gradu. Dobro je što je i sad jedna trećina onih koji odlaze da žive na selo i dobijaju kuće baš iz gradova, pošto u tim novim pogonima oni koji se doseljavaju u sela imaju šanse i da se zaposle. Radiće i prerađivati i sirovine koje su sami proizveli, kao i ostali zadrugari i kooperanti - navodi Gulan.

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović kaže da se u tranzicionom periodu zadrugarstvo Srbije, a posebno zemlјoradničko, nalazi u izuzetno nepovolјnom položaju.

- Problem zadružne svojine poslednje tri decenije nije rešen, što je otežavajući faktor uspešnog razvoja zadruga. Potrebno je istaći da zemlјoradničko zadrugarstvo nije bilo ni u sistemu podsticaja Ministarstva polјoprivrede i Ministarstva privrede od 2004. do 2012. godine i da je tek donošenjem Zakona o podsticajima u polјoprivredi i ruralnom razvoju u 2013. godini izjednačeno sa pravima registrovanih gazdinstava - ističe Mihailović.

On dodaje da nerešenim pitanjem imovine zemlјoradničke zadruge imaju otežan pristup tržištu kapitala, jer praktično nemaju čime da garantuju.

- Nedostatak kreditnih sredstava ograničavajući je faktor za obavlјanje tekućih aktivnosti i posebno obezbeđenje investicionih sredstava za kapitalno ulaganje u objekte i opremu u prerađivačkoj industriji - navodi Mihailović.

Prema podacima Privredne komore Srbije, čak 1.000 sela danas nema nijednu prodavnicu. Da bi se snabdevali, stanovnici moraju da putuju i po 30 kilometara u druga naseljena mesta.