Evropa će "GORETI" ovog leta: Stiže neuobičajeno snažan El Ninjo

Prošlu godinu obeležili su ekstremni toplotni talasi na kopnu i moru, rekordni šumski požari, povlačenje glečera i široko rasprostranjene suše, ističu Svetska meteorološka organizacija (SMO) i naučnici Evropske unije u svojoj godišnjoj analizi klime, piše Politiko.

Prema podacima Svetske meteorološke organizacije (SMO), Evropa - uključujući Grenland i Kavkaz - imala je najtopliju godinu u istoriji. S druge strane, Kopernikus program, koji ne obuhvata te regione, svrstava 2025. među dve do tri najtoplije godine ikada zabeležene.

Izveštaj pokazuje da je gotovo ceo kontinent bio iznad temperaturnog proseka - čak 99 odsto Evrope imalo je toplije vreme nego inače. To je prvi put da je skoro čitava Evropa istovremeno beležila temperature iznad normale, istakla je zamenica direktora Kopernikusove službe za klimatske promene Samanta Berdžes.

Ovi podaci dolaze uoči mogućeg razvoja El Ninja, prirodnog klimatskog fenomena koji dodatno pojačava globalno zagrevanje izazvano ljudskim aktivnostima. Stručnjaci očekuju da bi njegov uticaj mogao da traje do 2027. godine i značajno utiče na rast globalnih temperatura.

Generalna sekretarka SMO Seleste Saulo podsetila je da je 2024. već bila rekordno topla upravo zbog El Ninja, dok britanski Met Office upozorava da bi predstojeći fenomen mogao biti izuzetno snažan, pa čak i najjači u ovom veku.

Iako efekti El Ninja variraju - donoseći obilne padavine u nekim, a suše u drugim regionima - njegov ukupni efekat je rast globalne temperature, koji se najviše oseća u godini nakon njegovog razvoja.

Prema pojedinim procenama, 2026. bi mogla da postane druga najtoplija godina u istoriji merenja. Iako je zima u Evropi bila nešto hladnija nego prethodnih godina, trend rasta temperatura se nastavlja, a mart je bio među najtoplijima ikada zabeleženim.

Izveštaj takođe ukazuje da je 2025. bila najteža sezona šumskih požara u Evropi, kako po spaljenoj površini, tako i po emisijama gasova sa efektom staklene bašte. Temperature mora oko kontinenta bile su rekordno visoke četvrtu godinu zaredom, dok je prošla godina bila među tri najsušnije od početka 1990-ih.

Glečeri širom Evrope nastavili su da se tope, a ledeni pokrivač Grenlanda smanjen je za 139 gigatona - što, slikovito rečeno, odgovara gubitku stotinu olimpijskih bazena leda na sat.

Ukupno gledano, Evropa se zagrejala za oko 2,5 stepeni u odnosu na predindustrijski period, što je znatno iznad globalnog proseka od 1,4°C. Razlozi za ubrzano zagrevanje uključuju geografske specifičnosti, promene u vremenskim obrascima, ali i smanjen snežni pokrivač i čistiji vazduh, koji manje reflektuju sunčevu energiju.

Istovremeno, smanjuje se i broj dana sa temperaturama ispod nule tokom zime, što dodatno potvrđuje trend klimatskih promena.

Predstavnici Evropske komisije upozoravaju da ovakav tempo zagrevanja izaziva ozbiljnu zabrinutost i naglašavaju potrebu za hitnim i dubokim promenama kako bi Evropa postala otpornija na klimatske i