JEFTINA RADNA SNAGA NAM SE OBILA O GLAVU Evropu stižemo za 25 godina

Tokom poslednjih deset godina, BDP po glavi stanovnika u Srbiji porastao je sa 41 na 51 odsto evropskog proseka, pokazuju podaci koje je objavio Centar za visoke ekonomske studije (CEVES). Taj rast bi sam po sebi bio pohvalan rezultat da ga ne prati zabrinjavajuća socio-ekonomska statistika, koja bi mogla to sustizanje da uspori ili zaustavi.Pre svega, reč je o tome da produktivnost ne prati rast okolnih zemalja u regionu Centralno-istočne Evrope (CEE), ali ni zahteve domaće tražnje. Ovaj raskorak između veće tražnje s jedne strane i smanjene ponude s druge mogla bi dovesti do prolongirano više inflacije u periodu pred nama, pogotovu tokom globalnih geopolitičkih zaoštravanja, udruženih sa sve većom korupcijom i sve nižim stepenom vladavinom prava u zemlji.Međutim, pokretači dosadašnjeg ekonomskog rasta slabe. Strategija koja se godinama fokusirala na privlačenje velikih stranih investicija kroz subvencije i ponudu jeftine radne snage sada se "obila o glavu“ jer je skok prosečne zarade u poslednje dve godine iznosio oko 22 odsto, a subvencionisanje velikih poslovnih sistema (najčešće u stranom vlasništvu) naspram subvencionisanja malih i srednjih preduzeća bilo je u odnosu čak 9:1.

Pitanje je, kako kaže glavni ekonomista CEVES-a, i kako će se na podatke u ovoj godini odraziti odlazak nekih stranih pogona iz Srbije, jer je rast zapošljavanja u prethodnom periodu upravo bio zasnovan na jeftinoj radnoj snazi u direktnim stranim investicijama (SDI).