Hobi koji „resetuje“ mozak: Neurolog tvrdi da ova navika jača pamćenje i koncentraciju

Kako objašnjava ovaj stručnjak, poznat i kao dr Bing, ključ nije u tome da muziku samo slušamo, već da se njome aktivno bavimo.

„Muzika zaista može biti jedna od najboljih stvari za mozak, ali samo ako u njoj učestvujemo“ - ističe on. Drugim rečima, pevanje, sviranje ili ples uključuju mnogo više mentalnih procesa nego pasivno slušanje.

Zašto je to važno? Kada aktivno učestvujemo u muzici, mozak istovremeno angažuje više različitih regija – od onih zaduženih za pokret i koordinaciju, do centara za pamćenje i pažnju. Upravo ta „zajednička aktivacija“ jača veze između neurona i podstiče tzv. neuroplastičnost, sposobnost mozga da se menja i prilagođava.

Prema njegovim rečima, dugoročni efekti mogu biti još značajniji.

„Kod ljudi koji se bave muzikom često se primećuje bolja povezanost između leve i desne hemisfere, kao i razvijenija radna memorija“, objašnjava Baibing Chen.

Dobra vest je da za ove benefite nije neophodno da postanete profesionalni muzičar. Dovoljno je da muzika postane deo vaše svakodnevice na aktivan način – kroz učenje instrumenta, pevanje ili čak ples uz složenije ritmove.

Ovakav pristup podržavaju i naučna istraživanja. Studija objavljena 2023. godine u časopisu NeuroImage: Reports pratila je grupu starijih ispitanika koji su tokom šest meseci učili da sviraju klavir.

Rezultati su pokazali da je došlo do povećanja sive mase u delovima mozga zaduženim za složene kognitivne funkcije, kao i do poboljšanja radne memorije.

„Čak i relativno kratko učenje može ostaviti vidljiv trag na mozgu“ - istakao je jedan od autora istraživanja, Damien Marie.

Njegova koleginica, Clara James, dodala je da su poboljšanja bila merljiva i nakon samo pola godine, što ukazuje na to koliko brzo mozak reaguje na ovu vrstu stimulacije.

Zaključak je jasan: muzika jeste moćna, ali njena prava snaga dolazi tek kada prestanemo da budemo pasivni slušaoci i postanemo aktivni učesnici. Jer upravo tada, mozak počinje da se menja.