SRCE: Vlast uredbama isključuje zakone i menja način na koji se planira prostor

- Da bi se razumelo šta to znači u praksi, dovoljno je pogledati ono što se danas dešava na Rogozni. Tamo se sprovode istražni radovi /bušenja i ispitivanja terena iako nadležni tvrde da „rudnik nije u planu“. I u pravu su, jer rudnik i istražna polja zaista nisu ni u Prostornom planu Novog Pazara, ni u hijerarhijski nižoj planskoj dokumentaciji, ima ga samo u Nacrtu Prostornog plana Republike Srbije od 2021. do 2035. godine, koji nije usvojen od strane Narodne skupštine, a Vlada ga, kršeći zakone veoma predano sprovodi. Zato se postavlja pitanje i potencijalne krivične odgovornosti oko osnova za „odobravanje prava na geološka istraživanja“ (citat Saopštenja MRE) jer ne postoji urbanističko-planski osnov za ovakav akt, a što je već viđeno u situaciji Studene nadomak Niša.

- Prostorni planovi, urbanistički planovi i konkretni projekti ne nastaju sami od sebe. Oni moraju da prate strategije i dokumente u kojima država unapred odlučuje šta joj je važno i gde želi da se razvija. Kada se neka strategija usvoji, ona praktično postaje pravilo koje svi kasniji planovi moraju da slede počev od velikih prostornih planova do konkretnih dozvola za gradnju ili istraživanja. Zato nije tačno da je prostorno planiranje „zaštićeno“ samo zato što postoji poseban Zakon. Naprotiv, Zakon o planskom sistemu Republike Srbije povezuje sve to u jednu celinu, što znači da ono što se odluči u strategiji kasnije se samo nacrta na karti i sprovede na terenu.

- Rudarstvo kao grana se prvo pojavljuje u strategijama i dokumentima u kojima se određuje da li je rudarstvo ili eksploatacija određenih resursa „prioritet države“. Kada to jednom postave kao cilj, sve dalje samo uklapaju počev od planova, dozvola ido projekata. Problem je što se donošenjem ove dve uredbe, takvi dokumenti mogu donositi bez javnosti, bez analize i bez kontrole, npr. Strategija upravljanja mireralnim i drugim geološkim resursima do 2040. godine sa projekcijom do 2050.godine ili Dugoročan program osnovnih geoloških istraživanja (donosi se za period od 10 godina). I do sada ih je donosila Vlada, ali uz prethodne, javne rasprave i obavezno mišljenje Republičkog sekretarijata za javne politike koji je bio „filter“ kroz koji bi trebalo da prođu sve strategije pre nego što postanu osnova za planiranje.

- Donošenjem ovih uredbi kroz novi član 30a, predviđa se da, za dokumente koji se donose zbog obaveza prema Evropskoj uniji i drugim međunarodnim organizacijama se ne sprovode konsultacije niti primenjuju ključne odredbe Zakona o planskom sistemu, što znači da su prethodne obavezne saglasnosti pre odlučivanja stavljene ad-akta . Što samim tim znači da odluka da li će se negde kopati se može doneti bez pitanja građana, a da se tek kasnije „prevede“ u planove. Pozivanje na Evropsku uniju u ovom slučaju deluje kao izgovor za mnogo odluka koje mogu doneti pod „dimnom zavesom“.

- Nakon ovog postupka donošenja uredbi po paroli „može nam se“, imaćemo paradoks u vidu učešća građana u javnim raspravama o planovima, ali o suštinskoj odluci da li će se negde kopati nećemo imati priliku da se izjasnimo, jer prosto nećemo znati, a oni će donetim strategijama biti „pokriveni“. Zbog toga smatramo da je neophodno preispitati ove izmene i obezbediti da se principi utvrđeni zakonom dosledno primenjuju na sve dokumente javnih politika, bez izuzetaka koji urušavaju njihovu svrhu. Zakon je obavezujuće pravilo, a uredba sredstvo njegove primene. Kada uredba isključi zakon, izvršna vlast praktično preuzima ovlašćenja koja joj ne pripadaju - zaključuje se u saopštenju Srbija centra SRCE.