MMF: Evropa se naoružava

Prema Fondovim analizama podataka 164 zemlje, kao posledica većih izdataka za odbranu deficiti su se pogoršali za oko 2,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a javni dug porastao za sedam procentnih poena tokom tri godine.To znači da se vlade suočavaju sa "ključnim pitanjem kompromisa", s obzirom na to da bi dugoročni efekti većih vojnih izdataka na ekonomiju "značajno varirali zavisno od toga kako se izdaci održavaju, finansiraju i raspoređuju", naveli su analitičari svetskog kreditora u blogu.Takođe bi ti dugoročni efekti zavisili od toga koliko je opreme uvezeno a ne proizvedeno od strane domaćih proizvođača, prenosi britanski dnevnik Fajnenšel tajms ocene MMF. Ti nalazi dovode u pitanje tvrdnje mnogih evropskih političara o potencijalu veće odbrambene potrošnje za revitalizaciju industrijske baze EU i podsticanje rasta produktivnosti.Većina evropskih članica NATO prošle godine se složila da poveća godišnju potrošnju na odbranu i stratešku infrastrukturu na pet odsto BDP do 2035. sa trenutnog cilja od dva odsto. Oporavku od godina stagnacije kroz dugom podstaknutu potrošnju na odbranu i infrastrukturu posebno se nada Nemačka.

Modeliranje MMF pokazuje da ako zemlje EU povećaju trošenje za odbranu za 1,3 odsto BDP do 2030. finansirajući ga zaduživanjem, taj stimulans bi povećao BDP za 0,9 procentnih poena do 2028, uz pretpostavku da petina novih izdataka ide u uvozno intenzivne investicije. Istovremeno bi inflacija i kamate bile trajno više, a devizni kurs jači, što bi pogoršalo deficit tekućih plaćanja, ukazali su stručnjaci Fonda.