OD FRANCUSKE DO POLJSKE Sudovi pod pritiskom politike

Kako navodi britanski Gardijan, pozivajući se na izveštaj organizacije Libertis za 2026. godinu, politički pritisci i pokušaji delegitimizacije sudova postali su sistemski problem u više evropskih zemalja, uz upozorenje da ovakvi trendovi mogu dugoročno ugroziti demokratiju.U martu prošle godine, sud u Parizu proglasio je Marin le Pen krivom za proneveru i zabranio joj kandidaturu na predsedničkim izborima. Ona je presudu nazvala političkom odlukom i poricanjem demokratije, tvrdeći da je bila žrtva tiranije sudija i političkog atentata. Ubrzo su usledile pretnje sudiji, a njena kućna adresa deljena je na društvenim mrežama. Samo šest meseci kasnije, bivši predsednik Francuske Nikola Sarkozi osuđen je na pet godina zatvora zbog kriminalne zavere. Sarkozi je presudu nazvao skandalom i nepravdom, tvrdeći da je motivisana mržnjom bez granica, dok je francuski ministar pravde čak posetio bivšeg predsednika u zatvoru.Za to vreme, u Mađarskoj, premijer Viktor Orban godinama sistematski slabi nezavisnost pravosuđa kroz ustavne i zakonske izmene, postavljajući lojalne kadrove u sudove i praktično preuzimajući kontrolu nad pravosudnim sistemom. U Italiji, vlada Đorđe Meloni vodi otvoren sukob sa pravosuđem još od dolaska na vlast 2022. godine. Među prvim potezima bilo je ukidanje krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, što je bila inicijativa koju je ranije zagovarao Silvio Berluskoni. Melonijeva administracija ograničila je i upotrebu prisluškivanja, a često optužuje sudije za političku pristrasnost, posebno kada sudovi blokiraju njene migracione politike, poput pokušaja uspostavljanja centara za deportaciju u Albaniji.Čak i u Nemačkoj, koja ima snažnu pravosudnu tradiciju, pritisci rastu. Nedostatak finansiranja, veliki broj predmeta i odlazak sudija u penziju stvaraju ozbiljne probleme, dok politički akteri pokušavaju da utiču na imenovanja. Na istoku Evrope, Poljska se suočava sa posledicama reformi koje je sprovela prethodna vlast. Vlada premijera Donalda Tuska pokušava da vrati nezavisnost pravosuđa, ali nailazi na ozbiljne prepreke. Nekadašnja nacionalno-konzervativna vlast duboko je promenila pravosudni sistem, preuzimajući kontrolu nad ključnim institucijama i značajno proširujući ovlašćenja ministra pravde.

Primeri iz Evrope pokazuju da čak i stabilne demokratije nisu imune na pritiske. Kada politički lideri počnu da osporavaju legitimitet sudova, to može biti prvi korak ka širem urušavanju institucionalnog poretka.