"Nećemo se brzo oporaviti": Teške prognoze za ekonomiju Evrope

- Živim sa realnošću ovog rata i njegovim posledicama 24 sata dnevno. Prisiljen sam da znam stvari koje mi ne daju da spavam - rekao je Kroseto u intervjuu za list La Republika.

Njegovo upozorenje dolazi u trenutku kada i predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard upozorava na dugotrajne posledice sukoba.

- Tržišta su možda previše optimistična. Šteta na energetskoj infrastrukturi je već tolika da se snabdevanje ne može brzo obnoviti - poručila je Lagard u razgovoru za Ekonomist, dodajući da bi posledice mogle da traju godinama.

Ključni problem predstavlja Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske nafte i gasa. Nakon što ga je Iran praktično zatvorio i zapretio napadima na brodove bez dozvole, globalno snabdevanje energentima ozbiljno je ugroženo.

Američki predsednik Donald Tramp reagovao je oštro, poručivši zemljama pogođenim nestašicom goriva:

- Moraćete da naučite da se borite za sebe. Teški deo je gotov - idite po svoju naftu!

Energetska kriza već pogađa Evropu, za sada pre svega kroz rast cena goriva, ali stručnjaci upozoravaju da je to tek početak. Direktor Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol ocenio je situaciju kao "najveću pretnju globalnoj energetskoj bezbednosti u istoriji".

Evropska komisija pozvala je građane na hitne mere štednje - rad od kuće, manje vožnje i letova, kao i ubrzani prelazak na obnovljive izvore energije.

Evropski komesar za energetiku Dan Jergensen bio je izričit:

- Čak i ako mir dođe sutra, nećemo se brzo vratiti u normalu. Kriza neće biti kratka.

On je apelovao na građane da smanje potrošnju goriva:

- Što više možete da uštedite na nafti, posebno dizelu i avionskom gorivu - to bolje.

Dugoročno, kako je naglasio, kriza mora postati prekretnica za energetsku nezavisnost Evrope:

- Ovo je trenutak da konačno postanemo istinski energetski nezavisni.

Da bi posledice mogle biti ogromne, upozorio je i nemački kancelar Fridrih Merc, koji smatra da bi ekonomski udar mogao da bude uporediv sa pandemijom ili ratom u Ukrajini.

U međuvremenu, kriza već pogađa avio-industriju. Generalni direktor IATA-e Vili Volš upozorava:

- Ovo je dvostruki udar - i na preradu i na proizvodnju nafte. Industrija nema šanse da apsorbuje takav rast troškova, pa će cene karata sigurno rasti.

Cena avionskog goriva u Evropi više nego se udvostručila i dostigla rekordne nivoe, što primorava kompanije da razmatraju smanjenje letova.

Analitičari upozoravaju da bi produženi sukob mogao izazvati lančanu reakciju - od rasta cena hrane i industrijskih proizvoda do novog talasa inflacije.

Evropski komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis upozorio je da postoji rizik od stagflacije - opasne kombinacije ekonomske stagnacije i visokih cena, kakva je viđena tokom 1970-ih.

Evropska komisija već je snizila prognozu rasta na oko jedan odsto, dok se očekuje dalji rast inflacije i moguće novo povećanje kamatnih stopa.

Stručnjaci procenjuju da bi, čak i da se sukob odmah završi, globalnoj ekonomiji trebalo najmanje godinu dana za oporavak - a što rat duže traje, posledice će biti teže.