MLADI BEŽE OD FAKULTETA: Veštačka inteligencija menja pravila igre!

Istovremeno, beleži se i rast nezaposlenosti među akademcima. Prema podacima Instituta za istraživanje tržišta rada i zanimanja, stopa nezaposlenosti među visokoobrazovanima porasla je sa 2,1 odsto pre pandemije na oko 3,3 odsto danas. Iako se to još ne smatra krizom, jasno je da ni fakultetska diploma više ne garantuje sigurnost.

Zbog toga zanatska zanimanja ponovo dobijaju na značaju. Za razliku od kancelarijskih poslova, zanati su znatno otporniji na uticaj novih tehnologija i nude stabilnije perspektive. Uprkos tome, sektor se suočava sa ozbiljnim nedostatkom radne snage - procenjuje se da u Nemačkoj nedostaje oko 200.000 radnika u ovom sektoru, prenosi Dojče vele (DW).

Poseban problem je i slab odziv mladih za stručno obrazovanje. Prema izveštajima, oko 19.000 mesta za obuku ostalo je nepopunjeno, što čini gotovo petinu ukupne ponude. Stručnjaci upozoravaju da i dalje postoji preveliki fokus na akademske karijere, dok se zanemaruju realne potrebe tržišta.

Jedna od ključnih prednosti zanatskog puta jeste raniji početak zarade. Dok studenti završavaju fakultete i često ulaze u dugove, mladi koji se odluče za zanate počinju da zarađuju mnogo ranije, u periodu života kada im je novac najpotrebniji.

Kada se posmatra ukupna zarada tokom radnog veka, akademci tek kasnije sustižu tu prednost. Istraživanja pokazuju da visokoobrazovani počinju da zarađuju više tek oko 39. godine života.

Razlike u mesečnim primanjima ipak postoje: zaposleni sa visokim obrazovanjem u proseku zarađuju oko 6.850 evra bruto, dok oni sa stručnim obrazovanjem imaju oko 3.973 evra. Međutim, majstori sa dodatnim kvalifikacijama dostižu oko 5.300 evra mesečno, čime značajno smanjuju jaz, pa čak i prestižu neke akademske profile.

Takozvani "majstorski bonus" dodatno pokazuje da se ulaganje u stručno usavršavanje isplati, jer otvara vrata ka boljim pozicijama ili sopstvenom biznisu. Posebno su tražena zanimanja u oblastima energetike i automatizacije, poput električara i mehatroničara.

Ipak, stručnjaci naglašavaju da ni akademski put ne gubi značaj. Potražnja za visokoobrazovanim kadrovima i dalje raste, a oni i dalje imaju niže stope nezaposlenosti i više prosečne zarade.

Na kraju, dilema "zanat ili fakultet" nema univerzalan odgovor - izbor zavisi od sposobnosti, interesovanja i ciljeva svakog pojedinca.