Ovi poslovi su prvi na UDARU veštačke inteligencije: Evo šta je DOBRA VEST

Prema njihovom izveštaju, najviše su izloženi poslovi koji se mogu uglavnom obavljati digitalno, analitički ili administrativno.

Zanimanja koja su najugroženija

Među najizloženijim oblastima nalaze se:

poslovne i finansijske operacije

računarski i matematički poslovi

menadžerske pozicije

kancelarijska i administrativna podrška

arhitektura i inženjerstvo

pravni poslovi

umetnost, dizajn i mediji

nauka i istraživanje

prodaja

obrazovanje i bibliotekarstvo

OpenAI procenjuje da je oko 18% poslova direktno izloženo riziku automatizacije, dok bi u dodatnih 24% moglo doći do smanjenja broja zaposlenih.

Ipak, ističu da sama tehnička mogućnost automatizacije ne znači nužno da će radna mesta nestati.

Mogućnost kraće radne nedelje

OpenAI predlaže da vlade razmotre pilot-projekte četvorodnevne radne nedelje, odnosno 32 radna sata nedeljno uz punu platu.

Ideja je da se povećana produktivnost, koju donosi veštačka inteligencija, ne prelije samo u veći profit kompanija, već i u korist zaposlenih.

Takvi dobici mogli bi da se iskoriste za:

kraću radnu nedelju

više slobodnih dana

bolje beneficije za radnike

veće penzione doprinose

bolju zdravstvenu zaštitu

subvencije za brigu o deci

Stručnjaci upozoravaju: promene neće ići lako

Ipak, stručnjaci naglašavaju da ovakve promene neće doći same od sebe.

IProfesorka Gina Neff sa Univerziteta u Kembridžu ocenjuje da bi ovakvi modeli mogli da funkcionišu, ali samo ako dođe do ozbiljnih promena u načinu na koji vlade i poslodavci pristupaju organizaciji rada.

Veštačka inteligencija, prema OpenAI, donosi dvostruki efekat: s jedne strane rizik za određena radna mesta, a s druge potencijal za kraće radno vreme i bolje uslove rada – ali uz ozbiljne društvene i političke promene.