TAJNO ORUŽJE MOSKVE koje menja tok rata u Ukrajini

Ova raketa je, prema izveštajima, početkom marta razorila stambenu zgradu u Harkovu za svega nekoliko sekundi, pri čemu je poginulo 11 ljudi.

Nakon napada, zvaničnik ukrajinskog predsednika Vladislav Vlašuk upozorio je:

- Pogrešno je pretpostaviti da budućnost pripada isključivo dronovima.

Razorno, ali "jeftinije" oružje

Izdelije-30 važi za relativno jeftinu, ali izuzetno razornu raketu. Ima raspon krila od oko tri metra, može da nosi bojevu glavu tešku čak 800 kilograma i ima domet od najmanje 1.500 kilometara.

Reč je o unapređenoj verziji rakete Kh-101, sa gotovo duplo većom nosivošću. Može se lansirati sa različitih platformi - od strateških bombardera do taktičkih aviona - što Rusiji daje značajnu prednost u fleksibilnosti napada.

Kako navodi Kyiv Independent, ova sposobnost dodatno otežava Ukrajini da predvidi i presretne napade, jer je gotovo nemoguće unapred znati kakvo naoružanje nose avioni.

Vojni analitičar Andrij Haruk objašnjava:

- Jasno je da Rusija širi raspon platformi sposobnih za nošenje ovog oružja. Pokušava fleksibilno da reaguje i prilagodi se promenljivim ratnim uslovima.

Kada je prvi put upotrebljena

Prema podacima ukrajinske obaveštajne službe HUR, raketa Izdelije-30 prvi put je upotrebljena krajem 2025. godine.

Ipak, stručnjaci tvrde da razvoj traje duže. Anatolij Hrapčinski navodi:

- Razvoj ove rakete pominje se još od kraja 2024. godine. Rusija je tada intenzivno koristila krstareće rakete jer nije mogla da poveća upotrebu balističkih.

On dodaje da je ključni cilj bio smanjenje troškova:

- Rusija traži način da smanji cenu, a poveća razornu moć. Raketa Kh-101 ima domet preko 2.500 kilometara, ali se često koristila na kraćim udaljenostima - verovatno zbog visokih troškova.

Nova generacija raketa

Pre Izdelije-30, Rusija je već modernizovala raketni arsenal razvojem modela Kh-69, koji ima veći domet i može se lansirati sa taktičkih aviona poput Su-30 i Su-35.

Ova raketa uvedena je u upotrebu 2024. godine, a već je korišćena u napadima, uključujući i udar na termoelektranu Tripilja.

Sve to ukazuje na trend: uprkos dominaciji dronova, krstareće rakete ostaju ključno i sve opasnije oružje u savremenom ratovanju.