Rat na Bliskom istoku PODIŽE CENU ovog proizvoda

Ključni razlog za poskupljenje je rast cene polimera, materijala koji se dobija iz sirove nafte i od kojeg se proizvode plastični proizvodi. Kako su globalne cene nafte naglo porasle usled sukoba, tako su skočili i troškovi proizvodnje plastike.Industrija plastike u Srbiji predstavlja važan deo privrede, sa izvozom vrednim oko 1,2 milijarde evra godišnje. Oko 2.658 preduzeća bavi se proizvodnjom plastike i proizvoda od plastike, a svako treće je izvozno orijentisano. Čak 68 odsto izvoza završava na tržištu Evropske unije. Godišnje se uveze oko 800.000 tona plastike i sirovina, dok se izveze oko 450.000 tona, od čega je trećina ambalaža.U Privrednoj komori Srbije ističu da, uprkos poremećajima, ne bi trebalo da dođe do nestašica sirovina, jer uvoz iz Irana čini 8,4 odsto, a iz Saudijske Arabije 8,2 odsto ukupnog uvoza. Međutim, najveći problem ostaje rast cena, jer su mnogi proizvođači vezani dugoročnim ugovorima sa ranije definisanim uslovima, koji više ne prate nagle promene na tržištu. Ipak, Srbija ima i sopstvene proizvođače. HIP Petrohemija u Pančevu proizvodi oko 600.000 tona polietilena godišnje, dok HIPOL iz Odžaka proizvodi oko 35.000 tona polipropilena. U Privrednoj komori Srbije navode da su cene porasle i kod domaćih proizvođača, ali su i dalje niže nego kod uvozne robe.Globalno gledano, posledice su još šire. Tržište flaširane vode vredi više od 340 milijardi dolara godišnje i nastavlja da raste, dok se svake godine proizvede oko 600 milijardi plastičnih boca. Više od 70 odsto pakovanja čini PET ambalaža, koja se dobija iz naftnih derivata, zbog čega je direktno pogođena rastom cena energenata. Zbog toga bi poskupljenje plastike moglo da se prelije na gotovo sve: od hrane i pića, preko kozmetike i kućne hemije, do tehnike i automobila, što znači da bi građani posledice globalne krize mogli da osete mnogo brže nego što se očekivalo.