Istraživanje dokazalo: Vrućine ubile hiljade Evropljana

Globalno zagrevanje koje je izazvao čovek odgovorno je za dve od tri smrti od vrućine u Evropi ovog leta, pokazuje rana analiza smrtnosti u 854 velika grada.

Epidemiolozi i klimatolozi pripisali su 16.500 od ukupno 24.400 smrtnih slučajeva od vrućine, zabeleženih od juna do avgusta, dodatnim ekstremnim temperaturama izazvanim gasovima sa efektom staklene bašte.

Brza analiza, koja se oslanja na već potvrđene metode, ali još nije prošla stručnu recenziju, pokazala je da je klimatska kriza u proseku uvećala temperature u gradovima za 2,2 stepena Celzijusa, čime je značajno povećana smrtnost usled opasnih vrućina.

- Lanac uzroka, od sagorevanja fosilnih goriva do rasta temperatura i povećane smrtnosti, neosporan je. Da nismo nastavili da spaljujemo fosilna goriva poslednjih decenija, većina od procenjenih 24.400 ljudi u Evropi ovog leta ne bi umrla - rekla je Friderike Oto, klimatološkinja sa Imperijal koledža u Londonu i koautorka izveštaja.

Naučnici su koristili lokalne podatke o povezanosti temperature i smrtnosti da modeluju višak smrtnih slučajeva tokom najtoplijih meseci, a zatim rezultate, koji obuhvataju gradove u kojima živi gotovo trećina evropske populacije, uporedili sa hipotetičkim svetom bez klimatskih promena.

Najviše su stradali stariji

Otkrili su da je dodatna toplota odgovorna za oko 68 odsto smrtnih slučajeva. Najviše su stradali stariji: 85 odsto umrlih imalo je više od 65 godina, a 41 odsto više od 85.

- Ogromna većina smrti od vrućine dešava se u domovima i bolnicama, gde ljudi sa postojećim zdravstvenim problemima bivaju gurnuti preko granice izdržljivosti. Ali vrućina se retko navodi u umrlicama kao uzrok - rekao je Garifalos Konstantinudis, epidemiolog sa Imperijal koledža u Londonu i koautor studije.

Nekolicinu žrtava koje su preminule napolju spomenuli su lokalni mediji. Manuel Arisa Serrano, 77-godišnji bivši odbornik iz La Ramble u Španiji, preminuo je nakon što se srušio tokom šetnje u avgustu, prema saopštenju opštine i njegovih bivših kolega iz regiona Kordobe, gde su tog vikenda temperature dostigle 45 stepeni.

Brahim Ait El Hadžam, 47-godišnji otac četvoro dece koji je vodio firmu za podne obloge u severnoj Italiji, preminuo je dok je betonirao školsku zgradu kod Bolonje, gde je tog dana bilo 38 stepeni. Umro je dva dana pre nego što je stupila na snagu regionalna zabrana građevinskih radova na otvorenom tokom najtoplijeg dela dana.

- Pozvao je moju majku i rekao joj da će doći kući da pripremi ručak. Da će biti kod kuće do podneva - ispričao je njegov 19-godišnji sin Salah italijanskoj TV stanici Antena 3.

Bolje pripremljeni neki 2003.

Evropski gradovi jesu bolje pripremljeni za ekstremne vrućine nego 2003. godine, kada je strahovit toplotni talas odneo 70.000 života, ali hitne službe teško prate rastuće temperature i starenje populacije.

Lekari pozivaju na lokalne akcione planove za vreme toplotnih talasa, više zelenih površina u gradovima, koji su topliji od okoline, i klima-uređaje za najugroženije, poput korisnika domova za stare.

Madelin Tomson, stručnjakinja za prilagođavanje klimatskim promenama iz zdravstvene fondacije Wellcome, koja nije učestvovala u istraživanju, rekla je da novi podaci pokazuju kako "nijedan grad u Evropi nije pošteđen smrti od ekstremne vrućine".

- Ako ne reagujemo sada, broj žrtava će rasti. Moramo hitno napustiti fosilna goriva i uvesti politike koje štite one najugroženije od sve smrtonosnijih toplotnih talasa - naglasila je.