Evropa da se spremi - ide hladnija zima

Evropski kontintent bi nakon dve godine mogao da se suoči s hladnijom zimom, dok tržište gasa ostaje ranjivo.

Najnoviji tromesečni pregled OIES-a pokazuje da je nekoliko dana hladnog vremena u septembru podsetilo koliko važan uticaj temperature može imati na potražnju za gasom u svim sektorima, posebno u stambenom i poslovnom.

- U vreme pisanja ovog teksta još je bilo prerano da se dobije solidna vremenska prognoza za ovu zimu, ali rane naznake pokazuju veliku verovatnoću da će zapadnu i srednju Evropu pogoditi niže temperature u odnosu na prošlu godinu zbog fenomena La Ninja, iako bi temperature i dalje mogle biti toplije od dugogodišnjeg proseka - navodi se.

Uprkos slabim evropskim osnovama, cene su porasle u trećem kvartalu 2024. godine zbog ograničenja ponude i povećane konkurencije. Evropska proizvodnja je neznatno opala, a uz to tu su i prekidi gasovoda iz Norveške, zbog čega su cene gasa bile povišene.

Jedan od ključnih pokretača trenutnog skoka cena je zaoštravanje globalnog tržišta tečnog prirodnog gasa (LNG). Uvoz LNG-a iz Azije porastao je tokom leta, a potražnja je posebno velika iz Kine, Indije i Japana. Uprkos slaboj evropskoj potražnji za gasom, cene su porasle zbog ograničene ponude.

- Tržište ostaje ranjivo, dok ulazi u zimu, s mogućnošću hladnije sezone koja pogoršava situaciju s gasom u Evropi - ističu iz OIES-a.

U izveštaju se upozorava da bi La Ninja mogla doneti hladnije uslove, što bi povećalo potražnju za grejanjem, posebno nakon dve blage zime koje su smanjile pritisak na nivoe skladištenja.

Ako se temperature naglo spuste, to bi moglo izazvati daljnja poskupljenja jer se Evropa trudi da popuni skladišta.

Veliko oslanjanje Evrope na uvoz LNG-a znači da će nastaviti da plaća više cene za snabdevanje, posebno jer se nadmeće i sa rastućom potražnjom u Aziji. Ako se zima pokaže hladnijom nego što se očekivalo, Evropa bi mogla biti prisiljena na uvoz dodatnog LNG-a, što će još više povećati cene.

Potrebe Evrope za gasom su 2019. godine dostigle 550 milijardi kubnih metara. U 2020. godini Evropa je potrošila 534 milijarde kubnih metara gasa, a godinu kasnije, 553 milijarde kubnih metara. Pre dve godine, odnosno 2022, potrošeno je 496 milijardi kubnih metara plina, a 2023. godine 465 milijardi kubnih metara.