Radnici bivše fabrike kablova 7 godina se bore za neisplaćene plate

Iz fabrike su otišli 2016. Prema sporazumu koji su tada potpisali trebalo je da im budu isplaćena i sva zaostala dugovanja. Sedma godina kasnije i dalje ništa od toga.

- Sistem se ne sprovodi do kraja. Osnovni je naš zahtev, s obzirom na to da je ova materija već regulisana postojećim zakonskim propisima, koji su na snazi, a pogotovo izmenama i dopunama zakona o privatizaciji iz 2014. i 2016. godine, gde je predviđen i rok u kome država treba da nađe rešenje da namiri potraživanja radnika - kaže predsednik Udruženja radnika poverilaca industrije kablova Jagodina Nenad Lazarević.

Deo potraživanja isplaćen je posle protesta radnika 2017. godine. Od tada su nevidljivi za državu, kao da im se više ništa ne duguje. Obraćali su se i predsedniku Srbije, u nadi da će on rešiti njihov problem.

- Ako naš predsednik kaže da je on predsednik svih građana i svakoga će da primi, sa svima redom će da priča, što neće sa nama? Mi smo lično bili i u kabinetu kod njega, slali smo mu i na poštu, pa hajde, smatrali smo da se to možda negde izgubilo. Ali lično smo otišli do kabineta i ostavili dopis da nas primi, da nas uvaži, da pričamo o tim dugovanjima. Nikada ni "A" nismo dobili od predsednika, da nam kaže bilo šta - navodi bivši radnik fabrike kablova Radovan Janićijević.

- Gledam ovaj narod koji kaže: pa šta hoćete, on da ima, on bi dao. Šta, bre, on meni da da, ja sam to zaradio, nema šta on meni da da. Neka država i fabrika nama isplate šta nam duguju - smatra bivši radnik Životije Blagojević.

A duguje se više od 5 milijardi dinara: za neisplaćene jubilarne nagrade, za troškove prevoza, umanjenje zarada tokom dugogodišnjeg rada u fabrici. I to sve za oko 7 hiljada bivših radnika.

- Sve je to dokazano, svaki radnik je dobio zvaničnu potvrdu od fabrike kablova koliko fabrika duguje, u ovom slučaju sada država duguje, treba samo imati dobru volju - navodi Lazarević.

Radovan Janićijević, bivši radnik, kaže da ne može da se pomiri sa situacijom.

- Mi smo bukvalno bačeni tamo negde, kao da smo mrtvi, da više nismo živi. Ne mogu da se pomirim sa time, stvarno. Ipak smo živi - kaže.

Njegov bivši kolega Životije Blagojević, navodi da je ljudski nadati se.

- Samo, koliko će to da urodi plodom, to što se mi nadamo. Vreme prolazi, godine gaze i tako u nedogled - ističe.

Mnogi od njih su na ovom mestu proveli svoj radni vek. Danas vode borbu za ostvarivanje svojih zakonom zagarantovanih prava. I kažu, neće odustati dok su živi.