EU upozorava na fiskalni slom, stručnjaci poručuju: "Srbiju čeka još teži scenario!"

Tako su zvaničnici Evropske unije pozvali vlade država članica da izbegavaju prekomernu potrošnju za ublažavanje rasta cena energenata, upozoravajući da bi šok izazvan ratom na Bliskom istoku mogao da preraste u fiskalnu krizu. Kako tvrde izvori Fajnenšel tajmsa, Evropska komisija insistira u razgovorima sa članicama da predložene subvencije za energente, smanjenje poreza i ograničenje cena budu vremenski ograničene i strogo ciljane.

- Evropska unija želi da izbegne scenario iz 2022. godine kada je energetska kriza nakon početka rata u Ukrajini podstakla rast inflacije i dovela do ogromnih budžetskih deficita - navodi Fajnenšel tajms pozivajući se na neimenovane izvore.

Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen izjavio je da postoji rizik da se aktuelna energetska kriza prelije i na ostatak privrede.

Istovremeno, generalni direktor JPMorgan Chase-a, Džejmi Dajmon, ocenio je da svet ulazi u period duboke ekonomske i političke neizvesnosti, obeležen ratovima, trgovinskim tenzijama.

Stručnjaci uopšte ne sumnjaju da nam se uopšte ne piše dobro. Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković za Direktno kaže da će Evropi biti teško a Srbiji još teže.

- U svakoj krizi onaj koji je bogatiji lakše je prebrodi od onoga koji je već slab. Pa u tom kontekstu ova upozorenja koja dolaze iz EU bi pre svega trebalo na nas da se odnose i mi bismo trebali da ih poslušamo. Jer, ako ne krenemo svesno sami ka takvim rešenjima (pri.aut. izbegavanje velikih troškova za usporavanje rasta cene energenata), ona će se sama nametnuti jer se neće imati kud - ističe Atanacković.

Ukazuje da kada je, recimo, Nemačka privreda u problemu, naša je u trostruko većem problemu.

- Uvek se prenosi ta njihova kriza na nas, počev od toga da njihovi investitori napuštaju naše tržište, te se samim tim smanjuje broj zaposlenih, pa na dalje. Sve u svemu, nema sumnje da će svetska kriza imati ozbiljan uticaj na našu privredu, a nažalost nemamo posebnih mogućnosti za lakši izlazak iz te krize - konstatuje Atanacković.

Ekonomista Milan Kovačević ukazuje da je naša država i tokom perioda Kovida davala građanima novčanu pomoć, što je u velikoj meri uticalo na državnu kasu.

- Tada su pritom cene otišle visoko, čak i više nego u ostatku sveta, što je uticalo na našu konkurenciju u odnosu na ostale. Bojim se da će se i ovaj put to dogoditi jer mi imamo predizbornu ili izbornu godinu, te umesto racionalne finansijske politike imamo populacionu politiku finansiranja. No, morali bismo ovaj put biti pametniji - napominje Kovačević za Direktno.