Cena bagremovog meda za ovu godinu i saveti za kupovinu

Istovremeno, tržište je preplavljeno falsifikatima, pa kupovina jeftinog "meda" nosi ozbiljan rizik po zdravlje i džep. U tekstu otkrivamo razloge poskupljenja, kako prepoznati pravi bagremov med i zašto je bolje platiti više za kvalitet nego "pasti" na lažnu ponudu.

Zašto je nastala nestašica bagremovog meda?

Prolećni mrazevi i nestabilno vreme gotovo su uništili ovogodišnji rod bagrema u Srbiji. Bagremova paša, koja obično daje polovinu godišnje proizvodnje meda, ove godine je podbacila. U vreme cvetanja temperature su pale ispod nule, cvetovi su izmrzli pre nego što su pčele sakupile nektar, pa prinosi nisu dostigli ni trećinu proseka. U nekim krajevima med gotovo da nije ni sakupljen, a kišni april i hladni majski jutarnji sati dodatno su ispraznili košnice.

Mnogi pčelari odustali su od ceđenja bagremovog meda jer se male količine nisu isplatile i tek su dovoljne za preživljavanje društava. U proseku je po košnici dobijeno tek nekoliko kilograma, dok su samo retki regioni sa kasnijim cvetanjem izbegli mraz. Ovako loša sezona jedna je od najtežih u poslednjih deset godina. Posebno pogađa pčelare jer bagremov med donosi najveći deo prihoda i lakše se prodaje po dobroj ceni, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Još jednom se pokazalo koliko je pčelarstvo ranjivo na klimatske promene i niz loših godina.

Velika potražnja i skok cena

Dok je ponuda bagremovog meda ovako ograničena, potražnja ostaje velika. Kupci u Srbiji cene bagremov med zbog njegovog blagog ukusa, svetle boje i lekovitih svojstava. Takođe, svetsko tržište je izuzetno zainteresovano za srpski bagremov med, koji važi za kvalitetan i cenjen proizvod. Strani otkupljivači nude dobre otkupne cene, pa dobar deo onoga malo meda što je sakupljeno odlazi u izvoz. Time se domaća ponuda dodatno smanjuje, a lokalni potrošači se suočavaju sa oskudicom i višim cenama.

Cene bagremovog meda u 2025. godini oborile su rekorde. Prema zapažanjima pčelara i podacima sa tržišta, kilogram bagremovog meda trenutno se kreće od oko 1.200 dinara pa sve do blizu 2.000 dinara. Donja granica cene odnosi se uglavnom na direktnu kupovinu od pčelara u unutrašnjosti ili na veliko (ukoliko je neko od proizvođača zadržao staru cenu za verne mušterije na početku sezone). S druge strane, u većim gradovima, specijalizovanim prodavnicama zdrave hrane i kod pčelara koji godinama glase za premium kvalitet u Srbiji, cena teglice bagremovog meda dolazi blizu 2.000 dinara za kilogram. Ovakav raspon cena odražava ozbiljnost situacije: bagremov med je postao “žuto zlato” na tržištu. Važno je naglasiti da ni pčelari nisu profitirali od ovog poskupljenja onoliko koliko se možda misli.

Visoka cena uglavnom pokriva povećane troškove proizvodnje i održavanja pčelinjaka tokom teških godina kakva je bila upravo ova. Pojedini pčelari zabeležili su stravične gubitke dok su oni koji su "bolje prošli" ostali bez 20-30% drušava. Dakle, cena je visoka, ali je i realan odraz nestašice i povećanih troškova, a ne samo želje pčelara za profitom.

Poplava falsifikovanog meda

Nažalost, visoka cena i nestašica pravog meda stvorile su plodno tlo za prevarante. Tržište je preplavljeno falsifikovanim medom - proizvodima koji se predstavljaju kao prirodan med, a zapravo su često mešavine kukuruznog ili šećernog sirupa uz eventualni dodatak manjeg procenta pravog meda ili aromatičnih supstanci. Najčešće se zagreva na visokim temperaturama, što je jedan od razloga zašto takav falsifikat može biti veoma štetan za organizam. Takvi falsifikati mogu se naći najčešće na pijacama, pa čak i u nekim maloprodajnim objektima koji nisu pod strogom kontrolom.

Karakteristično, cena lažnog meda je vrlo niska i upravo to je prvi alarm za potrošače. Ponude "bagremovog meda" za 600, 700 ili 800 dinara po kilogramu moraju se posmatrati sa velikom sumnjom. Iskusni pčelari napominju da je teško očekivati da tegla bagremovog meda za 700 dinara bude zaista pravi bagremov med. Sa tako niskom cenom teško da mogu pokriti ni svoje troškove proizvodnje, posebno uz velike ovogodišnje gubitke i mali prinos.

Situacija sa falsifikovanim medom postala je toliko ozbiljna da pčelarska udruženja i nadležne institucije sve češće upozoravaju na taj problem. Procenjuje se da je značajan procenat meda u prodaji zapravo lažan.

Ovakvi falsifikati nanose višestruku štetu: kupci bivaju prevareni i uskraćeni za prave blagodeti meda, ugroženo je zdravlje potrošača (jer unos velike količine veštačkih šećera i mogućih hemikalija iz takvih mešavina može biti štetan), a povrh svega trpe i pošteni pčelari kojima "prljava konkurencija" obara ugled i potražnju. Čak se dešava i paradoks da zbog poplave jeftinog lažnog meda opada ukupna potražnja za medom - deo potrošača izgubi poverenje u kvalitet pa odustaje od kupovine, što dalje finansijski pogađa pčelare i dovodi u pitanje održivost domaće proizvodnje meda.

Apel kupcima: bolje kilogram pravog meda nego jeftin falsifikat

Potrošači treba da budu oprezni - bolje je platiti 1.500-2.000 dinara za pravi bagremov med nego uzeti sumnjiv za 600-700 dinara i time sebi naneti štetu. Kvalitetan med je hranljiv i lekovit, dok je falsifikat najčešće šećerni sirup bez ikakve koristi, pa čak i štetan. Kupovinom pravog meda čuvate zdravlje, podržavate pčelare i doprinosite očuvanju pčela. Ako je cena preniska, postoji velika sumnja nešto nije u redu - uvek birajte proverenog proizvođača