Srbija nezakonito špijunira svoje građane, institucije ćute

Pre skoro šest meseci objavljen je izveštaj međunarodne organizacije Amnesty International Digitalni zatvor - nadzor i represija civilnog društva u Srbiji u kojem su izneti dokazi o nezakonitom digitalnom nadzoru novinara i aktivista zloupotrebom digitalne forenzike i invazivnog špijunskog softvera (spyware), čime su povređena brojna prava tih osoba, kao osoba sa kojima su oni na bilo koji način bili u kontaktu.

Krajem 2024. godine, deset organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom ljudskih prava pokrenulo je sve raspoložive pravne mehanizme zaštite. Pored krivične prijave protiv pripadnika policije i Bezbednosno informativne agencije koja je podneta Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, upućen je zahtev Zaštitniku građana da pokrene ispitni postupak nad radom ovih organa po sopstvenoj inicijativi, kao i pritužba jednog od novinara koji je bio meta napada. Takođe, podnet je i zahtev Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti da pokrene nadzor nad radom ovih organa.

Ipak, do danas nije poznato da li su i koje korake ove institucije preduzele kako bi se utvrdila zakonitost postupanja policije i Bezbednosno informativne agencije, ali i odgovornost onih lica koja su ove radnje nadzora preduzele.

Nezakoniti nadzor državnih struktura je nastavljen pošto je krajem marta potvrđen i pokušaj napada špijunskim softverom Pegazus na dve novinarke BIRN-a. Takođe postoje jasne indicije da ima i drugih slučajeva nezakonitog digitalnog nadzora; jasno je i da državni organi u čijoj su nadležnosti pitanja bezbednosti, nezakonito i u velikom broju slučajeva špijuniraju aktiviste i novinare.

I dok se nezakonit digitalni nadzor, kao samo jedan od vidova pritiska i zastrašivanja aktivista novinara i organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava, nastavlja, a institucije ćute, 2. aprila 2025. godine specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija uputili su Vladi Republike Srbije komunikaciju u kojoj ističu da su nezakonita hapšenja, napadi na novinare, kampanje blaćenja, upadi policije u prostorije udurženja građana, špijuniranje, kao i izostanak efikasnih istraga od strane nadležnih državnih organa i odgovornost onih koji su ova dela počinili, u suprotnosti sa međunarodnim standardima u oblasti ljudskih prava.

Specijalni izvestioci su tražili od Vlade Srbije da se izjasni o svim navodima u vezi napada na one koji štite prava građana, međutim iako je država formalno dostavila odgovor on ne sadrži informacije koje su od nje zatražene. Dodajemo i da su Komitet za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope kao i Monitoring komitet Saveta Evrope održali odvojene sednice o upotrebi Pegazusa i sličnih softvera za špijuniranje i tajni državni nadzor na kojem su učestvovali i predstavnici organizacija civilnog društva iz Srbije. Konačno, Evropski parlament je u maju usvojio rezoluciju u kojoj se traži od vlasti u Srbiji da odmah prestanu sa upotrebom digitalnog nadzora nad novinarima i aktivistima, te da bez odlaganja istraže sve navode nezakonitog nadzora.

Apeluje se na nadležne institucije da u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije kao i međunarodnim standardnima, neodložno reaguju kako bi se nezakonit digitalni nadzor, ali i svi drugi vidovi pritisaka, zaustavili, i kako bi se utvrdila krivična odgovornost lica koja su ova dela počinila.

Deset organizacija civilnog društva: Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Građanske inicijative, CRTA, Inicijativa mladih za ljudska prava, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM, Udruženje "Krokodil", Partneri Srbija i SHARE Fondacija.