Šta se desilo sa obaveznim vojnim rokom u Srbiji?

Nekoliko meseci pre nego što je napunio 18 godina, Aleksi i njegovoj generaciji trećeg razreda srednje škole ovog proleća u školu su došli su vojni pozivari. Aleksa kaže, vršili su popis za evidenciju svih budućih vojnika za obavezno služenje vojnog roka. Ovaj mladić nije želeo da daje svoje podatke, ali pozivari su mu kratko odgovorili da će mu poziv na evidenciju svakako stići na kućnu adresu, piše Dojče vele.

Dok je odbrojavao poslednje gimnazijske dane, ovog proleća je i Luki pozivar stigao, ali na kućni prag. Ni Luka nije želeo da primi poziv na evidenciju, spremao je prijemni za upis na elektronski fakultet, ali pozivar mu je rekao da će poziv na evidenciju u tom slučaju biti preusmeren na školsku adresu.

Pozivaru se jedino obradovao Lukin petnaestogodišnji brat Lazar koji je upravo završavao osnovnu školu. On jedva čeka da obuče vojnu uniformu.

Poslednji put su pozivari u Srbiji uručivali pozive na evidenciju 2010. godine, a od sledeće 2011. je zvanično bilo prekinuto obavezno služenje vojske. Sve do prošle godine kada je Narodna skupština velikom većinom ukinula obustavu obaveze služenja vojnog roka. Tada su najavljene obnovljene i pune kasarne u septembru 2025.

Niko više ne pominje služenje vojske

Sredina je septembra, a o "gušterima" ni reč. Čak ni iz Ministarstva odbrane. Poslednja informacija o uvođenju vojnog roka na njihovom sajtu stara je godinu dana. Na pitanja više puta poslata, nisu odgovorili, a prilikom poziva iz tima za komuniciranje za predstavnike medija dobili su novinari Dojče velea objašnjenje da su svi zauzeti organizovanjem vojne parade, a i ta organizacija kažu "ide, ide, pa stane".

Ipak, organizacija parade "Snaga jedinstva" koja se održava 20. septembra, i te kako je vidljiva. Vojska se danima nalazi na ulicama prestonice, a brojne ulice Novog Beograda zatvorene su za prolaznike i za saobraćaj već od 9. septembra, i tako će biti do 25. septembra.

Kasarne su, međutim, prazne, a više niko ne pominje obavezno služenje vojske.

Ivan Miletić: Novac i strah vlasti od mladih u uniformi

Iako je prethodna Vlada Miloša Vučevića najavila da će javnost pre septembra biti upoznata sa modelom služenja obaveznog vojnog roka i vremenom trajanja, rekao bih da se odstupilo od te ideje, kaže za DW Ivan Miletić, vojno-politički analitičar. Puno je nepoznanica, kaže on, počev od toga kada će početi, da li će vojnici primati platu i da li će Vojska Srbije zadržati sadašnju formaciju.

Kako ništa od ovih informacija nije komunicirano javno, iz medija se mogu čuti da je 80% budžeta potrošeno na nabavke sredstava iz Izraela. Iz medija se takođe saznaje da neke kasarne koje su predlagale lokalne samouprave nisu renovirane i stavljene u funkciju, pa Miletić smatra da je glavna prepreka novac.

- Nema novca za stavljanje kasarni u funkciju, obnavljanje intendatskih sposobnosti Vojske Srbije, kao i logistike za povećan broj vojnika koji treba da budu stacionirani u kasarnama svakodnevno - smatra on.

- Pored ovoga, tu je i strah vladajuće stranke od mladih ljudi koji bi obukli uniforme i došli u poziciju da pored političke postanu i vojna sila u Srbiji. Ovo je vrlo značajan faktor jer vladajuća nomenklatura ima poruku isključivo starijoj populaciji i održava se silom koju sprovode protiv demonstranata koji su uglavnom mladi ljudi, uzrasta iz kojeg treba da se popuni regrutni kadar - smatra Miletić i dodaje da ne vidi mogućnosti da se u dogledno vreme vrati obavezno služenje vojnog roka.

- Politička kriza se zaoštrava i ona je jasno kriza mladih ljudi naspram sadašnje vlasti. Vlast je uplašena organizacijom i odlučnošću mladih i dok god se ne bude konsolidovala vladajuća garnitura, ja ne vidim da će se usuditi da omoguće mladim ljudima da se obuče u vojničkim borbenim veštinama. Javne nabavke su ono ka čemu će vlast okrenuti, jer je to lako koristiti u svrhe marketinga i donosi profit ekonomskim krugovima - smatra on i dodaje da to što je novac potrošen na sredstva iz Izraela stvorilo je i problem sa radnom snagom.

Kao primer navodi renoviranje aerodroma Vazduhoplovne akademije u Vršcu koji je klasifikovan kao međunarodni aerodrom, a na kome rade radnici iz Indije, Uzbekistana i Bangladeša, što je u suprotnosti sa bezbednosnim procedurama vezanim za aerodrom.

- Ovi radnici ne govore srpski i ne umeju da čitaju planove, a često oštećuju i infrastrukturu aerodroma. Može se sa pravom pretpostaviti da je ovakav jedan problem vezan i za revitalizaciju kasarni u Srbiji - kaže Ivan Miletić.