Desnica u Srbiji - mrtva ili oteta?

Stare partije desnog spektra ili su potrošene, ili su postale karikature samih sebe. Radikali životare od uspomena, Dveri i Zavetnici od preterivanja i vec su svi utopljeni u vladajuću koaliciju, a DSS od svojevremene ozbiljnosti koja je nestala, njen aktuelni lider nije dorastao ni ideji i programu, luta po potrebi i ponekad znacajno odigra dupli pas sa SNS-om. Oni koji se pozivaju na nacionalni interes uglavnom završe kao dekor na SNS-ovim skupovima, jer bez vlasti nemaju nikakav politički kiseonik.

A šta ako u Srbiji ipak postoji prostor za novu desnicu? Ne onu koja maše zastavama samo kada treba za kampanju, niti onu koja priziva sukobe i izolaciju. Već partiju koja bi štitila srpske interese - u regionu, u pregovorima sa velikim silama, u ekonomiji - ali bez samouništenja i bez toga da postane još jedan satelit vlasti.

Takva desnica bi morala da bude moderna, konzervativna, državotvorna. Ne bi bežala od nacionalnih tema, ali bi ih branila hladne glave, bez histerije. Ne bi obećavala "carske drumove", već pravnu državu i jake institucije. Ne bi se utrkivala u tome ko je veći patriota, već u tome ko manje krade i ko doslednije brani interes građana.

Najveće pitanje je - ko bi je vodio? Srbija danas nema mnogo ljudi sa kredibilitetom da stanu na čelo takve ideje. Lider mora biti van SNS-ove mašinerije, neopterećen aferama, sposoban da se obrati i seljaku i ambasadoru, i da ga oboje ozbiljno shvate. To su visoki standardi, ali bez toga nema smisla ni počinjati.

Naravno, prepreke su ogromne. Medijski mrak je potpun, finansijski tokovi pod kontrolom, a svaka nova inicijativa koja nije po volji vlasti odmah se etiketira kao "izdajnička" ili "ekstremistička". Ali jedno je sigurno - prazno mesto na političkom spektru postoji. Umerenoj, ozbiljnoj desnici narod bi se obratio, možda i brže nego što mnogi misle.

Zašto? Zato što su mnogi ljudi danas umorni od izbora između poslušničke vlasti i opozicije koja često ne razume ni samu sebe. Oni žele politiku koja štiti Srbiju, ali ne srlja u sukobe; politiku koja gradi institucije, ali ne odustaje od tradicije; politiku koja ume da kaže "ne", ali i da izgovori "da" kada je to u interesu građana.

Da li je to moguće u Srbiji? Jeste. Da li je verovatno? To zavisi od hrabrosti nekolicine ljudi da naprave prvi korak i rizikuju da ih politički beton koji je SNS stvorio samelje. Ali jedno je jasno: ako se ta praznina ne popuni, Srbija će i dalje imati desnicu samo na papiru - i na SNS-ovim bilbordima.

Vuk Vojvodić