U ovoj grani turizam u Srbiji cveta i tek preti ekspanzija!

U našoj zemlji je trenutno registrovano između 18.000 i 20.000 aktivnih ugostiteljskih objekata (uključujući restorane, kafiće, barove i objekte brze hrane).

Uprkos modernizaciji, autentična srpska kafana ostaje "duša" društvenog života, dok restorani sa Mišlenovim preporukama pozicioniraju Srbiju na globalnu mapu luksuznog turizma.

Beograd kao epicentar prednjači sa preko 3.500 registrovanih objekata, od čega je više od 2.000 restorana i kafića koncentrisano u samom jezgru grada.

U sektoru pripreme hrane i pića danas radi više od 80.000 ljudi, što ovaj sektor čini jednim od ključnih poslodavaca u zemlji.

Srpska gastronomska scena doživljava svoju "zlatnu eru". Fokus se pomera sa kvantiteta na kvalitet, što potvrđuju i međunarodna priznanja.

Tako Mišlen preporuku imaju 25 restorana, dok su dva dobila Mišlen zvezdice. A, iako moderni restorani niču, kultne kafane zadržavaju svoju bazu, naročito u unutrašnjosti.

Ugostiteljstvo u Srbiji više nije samo "kafa i rakija". Turisti navode hranu kao jedan od top tri razloga za posetu Srbiji.

Primetan je i porast broja "specialty kafeterija" i zanatskih pivara (craft beer barova) koji zamenjuju klasične kafiće "opšte prakse".

Tako skoro 90 odsto restorana u gradskim sredinama koristi platforme za dostavu hrane, što je trajno izmenilo način poslovanja.

Sve više restorana se okreće konceptu "od njive do trpeze", sarađujući direktno sa lokalnim poljoprivrednicima.

Iako ekonomska situacija donosi izazove poput rasta cena sirovina i nedostatka radne snage, podaci pokazuju da se Srbi ne odriču izlazaka. Sa prilivom od preko 2,8 milijardi evra od turizma, ugostiteljstvo ostaje najvitalniji deo srpske privrede.