Vučić izjednačio SNS sa narodom

Predsednik Srbije ima misli koje bespomoćno ponavlja, praveći stalno omaške i izlažući ih u patetičnom stilu, kao misli đačeta, koje se bespomoćno trudi. One bi još i mogle da ostave neki utisak kada ne bi bile svedočanstvo izmišljotine i otvorenih pretnji. Ali, režimlijama nikada dosta; nesigurni su, uplašeni i zato sve brutalniji. Takmičenje u laganju, klevetanju i provlačenju kroz blato svakoga za koga se makar i posumnja da nije na prvoj strani, ne prestaje. Oni više ne podnose nikakav otpor, čak ni najblaži, civilizovan i argumentovan. Ako neko, slučajno zine nešto protiv ili izrazi blagu sumnju - gotov je. Čak i ako neko upadljivo ćuti i sklanja se, sumnjiv je. Oni hoće sve i hoće odmah, jer shvataju da pristiže dan kada će biti prekasno. Kao što verovatno i jeste. Ove patetične ratne priče su sjajne za sve one koji ustanu i idu na spavanje uz Informer, Kurir i Hepi.Za Aleksandra Vučića se može reći da je odličan u podeli Srbije decenijama koliko je na političkoj sceni. Kada je bio u radikalima, 90-tih je delio Srbiju na crvenu, plavu i žutu zonu, posle 5. oktobra je delio Srbiju na nacionaliste i građaniste, a sada je podelio Srbiju na poltrone i ucenjene glasače sa jedne strane i ostale građane koji ne pristaju na takvo stanje stvari. Ostali su samo nemoć i strah pred situacijom koja se nikako ne može izmanipulisati. Tako polako bledi lik države kojoj su građani delegirali kao krajnje odgovornu za bezbednost i dobrobit svakog od nas. Sve su mutnije crte neodgovornosti biblijskih razmera.Na čemu počiva naizgled nedodirljiva vlast Srpske napredne stranke? Među više radnih hipoteza, jedna od češće korišćenih je da se u temelju vladavine Aleksandra Vučića nalazi strah građana. Međutim, očigledno je da tog straha više nema i da je ostao samo onaj među naprednjacima. I to pre svega od Vučića. I dalje ka moralnoj upotrebi poljskog nužnika. Fudbalska reprezentacija Srbija obrukala se protiv Engleske (0:5), a na tribinama Marakane desio se još veći poraz Srbije. Veliki broj navijača na tribinama pevao je "Ko ne skače, taj je ćaci", a više puta mogle su da se čuju i uvrede za predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Tada su snimljena i nabildovana stvorenja u crnom, tukli su ljude - a u čije ime?Moral, za to nisu čuli u svom životu. U zemlji pravde Aleksandra Vučića, čast se može proceniti i naplatiti sudskom odlukom. Možda i nanogica može da bude vidljiva kao simbol časti. Svoju patriotsku i neodrživu ličnu čast čuvaće i dalje. I, sad će to naše nezavisno sudstvo da pokrene baždarenje njihove eventualne krivice. Čast više nije osobina koja se zahteva kao kvalifikacija ljudi. Zato je danas komplikovano razumeti nepisano pravilo, da se ne sme popustiti pred pretnjom, ponudom, potkupljivanjem, koristoljubljem, ulagivanjem, ucenjivanjem.