NOVORADIKALSKA MANTRA Strah od šumadijskih "ustaša"

Danas na razne načine ponovo oživljava ideja o velikoj Srbiji. Vučić vrlo emotivno govorio o ugroženosti Srba u regionu i potrebi da ih Srbija zaštiti. Priča o velikoj Srbiji sada se gura i kroz Pokret za narod i državu. Ali, tu odavno ništa ne ide kako su zamislili novoradikalci. Pretnja je unutrašnji neprijatelj, koji se pojavio u Šumadiji i Pomoravlju.Gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović ostaje na toj funkciji posle maratonske sednice Skupštine grada, koja je završena posle ponoći, nakon više od 17 sati rasprave. Završeno je glasanje o predlogu opozicije za smenu Pavlovića, čija je smena zatražena zbog izjava da su građani i studenti koji protestuju "ustaše". I nisu se "ustaše" pojavile samo u Nišu ili Kragujevcu i Čačku. Nekoliko desetina funkcionera i simpatizera SNS-a, kao i neki direktori javnih preduzeća, stali su ispred prostorija te stranke u Šapcu u trenutku dok su građani koji protestuju prolazili pored njih. Oni su uzvikivali "Srbija", a građanima skandirali "ustaše". Ni Ana Brnabić nije mogla da ćuti.

- Oni se koriste apsolutno istim metodama kojima su se koristile i ustaše koje su izvršile tu zločinačku akciju - dodala je.
A tek ostale gadosti, koje niko razuman nije zaboravio? Zaslužena stigma koja prati Srpsku radikalnu stranku i njene vođe i gaulajtere nalik je na onu zarđalu kašiku koju neprestano spominje Šešelj. Ukratko, nikada se neće zaboraviti, a oni neka se prave Evropljanima do mile volje. Nismo se približili otrežnjenju, kao što smo verovali, već truleži. I tako sedimo, ne preduzimamo skoro ništa, zgroženi naprednjačkim bezumljem. Gradonačelnik Niša je na političkom nebu Srbije samo crna rupa u kosmosu, tačka beskrajne gustine u kojoj su ukinuti i prostor i vreme, nemoguće telo oko koga kao uklete kruže zarobljene zvezde. To nijedan živ čovek ne bi mogao da podnese. On i njemu slični novoradikalci su pobornci shvatanja da nema patriotizma izvan potpune odanosti gospodaru u ljubavi i mržnji. Njihova hipoteza o zabranjenom slobodnom mišljenju dolazi iz kolektivnog skučenog uma vlasti. Oni su dobro smišljen projekat Aleksandra Vučića, oblikovani sukobljenim ekstremnim ideologijama i pripremljeni za konačan cilj. U njihovim dometima proklinjanja ne postoji vrhunac, sve što su bilo kada rekli, učinili ili objasnili, nadmašiće novim poduhvatom. Oni opstaju kao nepobedivi besednici u svakom dijalogu, odbijajući upadljivo nadmeno bilo koju verziju istine osim svoje, rušeći bez ikakvog obzira samu suštinu, logiku i smisao dijaloga u državi. Reklo bi se da su potpuno uvereni u ono što rada. A možda zaista i jeste. Ako je tako, onda postojanje takvog uma predstavlja uvod u opšti etički slom.