IZBORNA KALKULACIJA: Vučić i opozicija na različitim talasima, analitičari iznose procene o ishodu

Za marketinškog stručnjaka Igora Avžnera predsednikovo odlaganje da kaže kada će biti održani vanre4dni parlamentarni izbori predstavlja kupovinu vremena.

On za Direktno.rs kaže da na taj način Vučić drži ljude u neizvesnosti i čini ih nervoznim.

- Time, pošto je ta odluka isključivo u njegovoj nadležnosti, pokazuje i da je dominantan i u formalnom smislu, pošto je u neformalnom već oteo sve institucije - kaže Avžner.

Naglašava i da verovatno čeka da se objave imena koja će biti na takozvanoj studentskoj listi, jer bi to voleo kako bi mogao da krene u kampanju blaćenja tih ljudi i njihovu diskreditaciju, ali i deskreditaciju cele liste.

- Zbog toga bi iznošenje imena pre vremena predstavljalo davanje aduta Vučiću i to ne treba raditi. To što nije u mogućnosti da pokrene negativnu kampanju protiv ljudi koji bi se našli na studentskoj listi ga najviše i boli, kao i rezultati lokalnih izbora i dešavanja u Kuli - smatra Avžner.

Sa druge strane analitičar Branko Radun predsednikovo odlaganje da saopšpti datum izbora vidi kao dilemu.

Objašnjava da oni koji odlučuju o tome kada će biti izbori i raspisuju ih gledaju da taj momenat, ako izbori nisu redovni već vanredni, bude onaj koji će im najviše odgovarati.

- Pritom, na to utiče više faktora kako spoljnih, tako i unutrašnjih. Na primer promene u zemljama okruženja poput odlaska Viktora Orbana sa vlasti, energetske krize, uticaja EU, a od unutrašnjih to može biti promena na političkoj sceni, neko slabi, neko jača. Sve su to faktori koji utiču na odluku o preciziranju datuma izbora - pojašnjava Radun.

Dodaje da ako bi vanredni izbori bili krajem godine, ne vidi poentu za njihovim raspisivanje samo nekoliko meseci pre održavanja redovnih koji svakako moraju biti sledeće godine.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević za Direktno.rs kaže da to što predsednik stalno odlaže da saopšti kada će biti izbori ne znači ništa jer je on još od 2020. godine i onih oktroisanih izbora na jednom putu sa kog nema povratka.

- A to je put prelaska iz autokratije u diktaturu - kaže Milivojević.

Dodaje da liči na pokušaj da se taj prelazak obavi legalno i legitimno, kao u Nemačkoj 1933. godine kada je Hitler na skroz legalan i legitiman način, dvotrećinskom većinom u Bundestagu izglasao Zakon o prenosu ovlašćenja i sebi obezbedio carska ovlašćenja.

- Zbog toga je teško reći da li nešto i šta on želi tim odlaganjem i stalnim pomeranjem tog saopštenja o datumu izboira da postigne. Mislim da to ne znaju ni njegovi najbliži saradnici, a veliko je pitanje da li i on sam zna kada će raspisati izbore - podvlači Milivojević.

Ističe da postoje dve mogućnosti kad god da izbori budu raspisani.

- Ili će i drugom nogom da zakorači u diktaturu ili će biti iskorišćena ova energija koju su pokrenuli studenti i uz pritisak spolja će doći do fer izbora - smatra Milivojević.