Mrazevi u Srbiji napravili štetu na voću i do 95 odsto: Najgore prošla kajsija

Toplo vreme u januaru i u februaru uticalo je, kako je naveo za Danas, na brže razvijanje generativnih pupoljaka.

- To se ponavlja već poslednjih 10 ili 12 godina. Zato su ove niske temerature 18. i 19. marta nanele značajne štete, posebno onim voćnim vrstama koje su se nalazile u punom cvetanju ili precvetavanju, a to su pre svega džanarika i kajsija - rekao je Keserović.

Kajsija se, prema njegovim rečima, našla skoro u fazi punog cvetanja, kao i neke sorte trešnje, a posebno sorta "kordija".

Dodao je da su veliki centri za proizvodnju kajsije pretrpeli jako velike štete, u Vojvodini u ravnici je šteta preko 90 odsto.

- U okolini Beograda, gde su vodeća mesta u proizvodnji kajsije, Zaklopača, tu je od 40 do 50 odsto šteta. Što se tiče Fruške Gore, tu šteta zavisi od sorte. Sorte koje su pokazale veliku otpornost su NS-6 i NS-4, kao i nova sorta 'Jelena', koje po prirodi imaju genetsku otpornost. Međutim, ranocvetne sorte su izmrzle preko 90 odsto - ocenio je Keserović.

Najveće štete u Srbiji, prema njegovim rečima, nastaju od pojave poznih prolećnih mrazeva, zbog čega je Srbija prošle godine izgubila puno voća, od 160.000 do 200.000 tona.

Dodao je da su neki proizvođači, koji su koristili antifrost sistem, uspeli da spasu voće.

- Ima i onih koji su koristili 'frostbaster i tako ubacivali topli vazduh u voćnjak, a i onih koji su se protiv mraza borili zadimljavanjem, paljenjem slame -  rekao je Keserović.

Istakao je da najsigurniji način zaštite korišćenje "antifrost" sistema, ali da postoji i novi sistem "SPAG", koji se koristi u Šapniji, Portugaliji, Rumuniji… ali kojeg u Srbiji još nema u većoj primeni.

- U narednom periodu treba davati podsticaje za zaštitu, ne samo od grada, već od tih poznih prolećnih mrazeva, koji nanose najveću štetu - rekao je on.

Objasnio je da je video SPAG sistem u Španiji, na 28 hektara, gde su na četiri tornja postavljene elise, koje se pale kad se temperatura spusti ispod nule. Te elise, kako je rekao, topli vazduh iz gornjih slojeva ubacuju u donje slojeve i mogu da zaštite voće do minus četiri, a ako se stave grejači mogu i do minus šest.
Keserović je rekao da su kod njih sve to finansirale lokalne samouprave.

- Oko sedam hektara štiti taj jedan toranj. Mi u Srbiji ako izgubimo sedam hektara to je velika šteta. To nam je u poslednjih 10 godina najveći problem -  istakao je on.

Keserović je naveo da je vrlo bitan izbor sortimenta kod svake voćne vrste i da se svaka voćna vrsta i sorta podižu u odgovarajućim agroekološkim uslovima.

Voćarstvo je u ukupnoj vrednosti biljne proizvodnje u 2024. godini učestvovalo sa 17,8 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Ukupna biljna proizvodnja prošle godine bila je za 12,1 odsto manja nego u 2023. godini, na šta su, pre svega, uticali nepovoljni klimatski uslovi. Dok je voćarska proizvodnja ostvarila pad od 1,3 odsto u odnosu na godinu pre, pokazuju podaci RZS.