Cene lete u NEBESA: Hrana nikad skuplja, kupci na meti prevara

Kako se bliže sezona slava i novogodišnjih i božićnih praznika trgovci kao po komandi dižu cene proizvoda koji su građanima neophodni kako bi pripremili svečane trpeze, počev od ručka do dezerta.

Kad praznici prođu, smanjena kupovna moć i prazni novčanici nateraju trgovce da tako naduvane cena snize, ali nikad na realan nivo na kome su bile pre poskupljenja. Na spisku proizvoda kojima je drastično skočila cena u poslednjih godinu dana su kafa, jestivo ulje i čokolada.

Iako se poskupljenje kafe već duže vreme pravda padom proizvodnje u Brazilu i Vijetnamu zbog suše i poplava, cena za 200 grama kafe koja dostiže i do 400 dinara u pojedinim prodavnicama deluje preterana i ukazuje na alavost trgovaca, koje ni ta cena ne zadovoljava pa pred praznike najavljuju nova poskupljenja.

I cena jestivog ulja porasla je sa 163 dinara, koliko je koštao litar u avgustu, na 193 dinara, koliko sada staje u pojedinim prodavnicama, mada se može naći i po ceni od 139 dinara pod okriljem robne marke jednog trgovinskog lanca.

Ni maslinovo ulje, koje je sve popularnije među platežnijim potrošačima, nije zaobišlo poskupljenje, pa litar hladno ceđenog košta između 2.400 i 3.500 dinara.

Ekonomista Saša Đogović ističe da je do rasta cena kafe i kakaa došlo zbog podbačaja roda zbog loših vremenskih uslova u zemljama koji su njihovi najveći proizvođači, ali je pitanje za nadležne institucije da li trgovci u Srbiji zloupotrebili skok cena na svetskim berzama.

- Došlo je do podbačaja roda kafe u Brazilu zbog suše, kao i kakaa u Zapadnoj Africi, pre svega u Obali Slonovače i zbog toga su poskupeli ti proizvodi na svetskim berzama. Koliko je poskupljenje kafe i kakaa, a posredno i drugih konditorskih proizvoda, kod nas realno, kada su proizvođači nabavljali sirovine, i da li su veće cene na berzama iskoristili da dodatno zarade to je pitanje za nadležne organe. Što se tiče skoka cena ulja, Agencija za zaštitu konkurencije bi trebalo da ispita da li su proizvođači napravili neki dil ili je on opravdan zbog podbačaja roda - kaže Đogović.

Najave da ćemo čokoladu plaćati "suvim zlatom" zbog poskupljenja kakaa na svetskim berzama već je postala stvarnost, pa tako za mlečnu čokoladu od 100 grama treba izdvojiti od 150 do neverovatnih 360 dinara. Pravo malo bogatstvo treba i za čokoladu za kuvanje čija cena se u marketima kreće od 200 do 232 dinara za 100 grama.

Agroekonomista Milan Prostran kaže da na rast cena utiče mnogo faktora, od manje proizvodnje sirovina zbog suše, preko skoka cena energenata i na kraju trgovaca koji zloupotrebaljavaju potrebu građana za hranom.

- Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) ovih dana je saopštila da je poslednjih meseci došlo da rasta cena sirovina, pa samim tim i hrane. To se sada preliva i na finalne proizvode. Očekivanje da će negde polovinom godine doći do pada cena hrane se nije ostvarilo već je došlo do blagog rasta. Što se tiče našeg tržišta rast cena sirovina, pšenice, kukuruza, soje, uljarica ima uticaja, ali ne toliko da bi proizvodi u prodavnicama bili preterano skupi. Postoje artilki čija se potrošnja može smanjiti, poput čokolade i kafe, i oni koji su nam neophodni za život kao što su meso, hleb, brašno, šećer, ulje. Ne morate jesti čokoladu i piti pet kafa dnevno, ali morate da jedete i zato to trgovci zloupotrebljavaju - kaže Prostran za Kurir Biznis.

On dodaje da hrana čini 40 odsto u budžetu tročlane porodice u Srbiji zbog čega nas i najmanje povećanje cena opterećuje.

- Hleb, mleko i meso su proizvodi čije cene zabrinjavaju potrošače. Ulje je važno za ljude nekih drugih vera, ali se njegova potrošnja kod nas može smanjiti upotrebom masti. Kroz promet tih proizvoda trgovci ostvaruju najveće zarade - ističe Prostran.