Nafta kao OKIDAČ: Da li je Tramp uveo svet u eru novih ENERGETSKIH ratova?

Pitanje više nije da li će doći do širenja napada na naftne i gasne izvore širom regiona, već koliko daleko su svi akteri spremni da idu.

Vojni tamni vilajet

Istorija pokazuje da napadi na energetsku infrastrukturu retko ostaju izolovani incidenti. Kada jedna strana gađa naftna postrojenja, druga odgovara istom merom — često još intenzivnije.

Za Iran, odgovor na najnoviji napad na gasno polje Južni Kars, nije samo pitanje vojne strategije, već i kredibiliteta.

Ako Teheran ne reaguje, rizikuje da izgubi uticaj u regionu.

- Ranije smo upozoravali da će, ako iranska energetska postrojenja budu napadnuta, Iran eskalirati rat na nove načine - saopštio je ujedinjeni štab iranskih oružanih snaga Hatam al Anbija.

Međutim, i pored ovakve retorike, u Teheranu su svesni i toga da ako reaguje snažno, rizikuje da izazove lančanu reakciju koja može izmaći kontroli.

Ako se Iran ipak odluči za napad, najlogičniji cilj postaju upravo naftni objekti u državama poput Saudijske Arabije  i Ujedinjenih arapskih emirata— simbola energetske moći i ključnih saveznika Vašingtona.

SAD su takođe svesne ovoga i pored ratoborne Trampove retorike.

Iako su napadom na iranska gasna polja možda na dobitku, vojni planeri su vrlo svesni da bi širi iranski napad rastegao logistiku američkih trupa na Bliskom istoku i naterao ih da ograničenim sredstvima brane ključne energetske instalacije svojih saveznika, što bi dovelo američke trupe u neprijatnu situaciju a Donalda Trampa pod još žešći politički pritisak.

Iran i SAD su se tako našli u svojevrsnom tamnom vilajetu - šta god da urade, kajaće se.

Energetska infrastruktura kao „meki trbuh" regiona

Paradoks Bliskog istoka je u tome što njegova najveća snaga, energenti, predstavlja i njegovu najveću ranjivost.

Sa vojne tačke gledišta rafinerije, terminali i naftna polja su idealni ciljevi zbog toga što su lako prepoznatljivi, ranjivi na napade i vrlo teški za odbranu. 

Uništenje jednog naftnog ili gasnog izvora naosi neprijatelju ne samo udar na prestiž nego i ogromne ekonomske teškoće.

 Svaki takav napad ima efekat daleko izvan vojnog — direktno utiče na cene nafte, inflaciju i stabilnost tržišta širom sveta.

 Nova norma ratovanja?

Napadi na naftnu infrastrukturu mogli bi postati nova norma ratovanja u regionu  Bliskog istoka.

Kontrolisana, ali kontinuirana eskalacija  - čak i bez slanja pešadije u direktnu invaziju.

Takav scenario znači: češće napade na tankere, sabotaže energetskih objekata, stalnu nestabilnost tržišta - što za sobom povlači posledice koje će osetiti ceo svet.

Drugim rečima, svet bi mogao ući u eru „niskointenzivnog energetskog rata”.

Potres u globalizovanom svetu

Razlog zašto ovaj rat ima toliko uticaja na maltene ceo svet leži u prirodi našeg sveta koji je duboko globalizovan

Za razliku od mnogih regionalnih sukoba, koje ni ne osetimo, ovaj rat  ima globalni domet.

Svaki udar na naftnu infrastrukturu na Bliskom istoku ne pogađa samo lokalne aktere — već i potrošače širom sveta koji indirektno plaćaju cenu rata kroz inflaciju i podizanje cena maltene svega čim se danas trguje na berzama.

Imajući sve u vidu, ostaje da se vidi kojim putem će obe strane odlučiti da idu - ali šta god da odluče, posledica će biti.