Piše Dragan Đilas: Sa Vučićem Srbija je kolonija i to ne jedne nego više država

Amerikanci nam grade solarnu elektranu čiji megavat sat košta skoro tri puta više od onih koji se grade po Evropi.

Hill zadovoljan.

Francuzi su nam uzeli aerodrom za smešne pare, a spalionicu nam prodali po ceni skoro deset puta većoj od realne.

Makron zadovoljan.

Nemci su dobili papir da ćemo kopati litijum neophodan njihovoj auto industriji.

Šolc zadovoljan.

Kinezi grade infrastrukturne projekte po ceni tri puta većoj od realne, Ziđin godišnje izvozi rudu bakra vrednu milijardu evra i plaća Srbiji samo 5 odsto njene vrednosti.

Brat Si zadovoljan.

Arapskim Emiratima smo poklonili dve trećine Beograda na vodi, PKB, zemljište po Vojvodini.

Brat šeik zadovoljan.

NIS vadi velike količine domaće nafte i plaća samo 3 odsto rudne rente, ne plaća ekstraprofit, špijuniramo ruske opozicionare koje onda Moskva osuđuje na decenijske kazne zatvora.

Brat Putin zadovoljan.

Turska i Mađarska, odnosno njihove firme, prave ogromne profite na štetu Srbije.

Zadovoljni su i brat Erdogan i brat Orban.

Svi su zadovoljni osim Srbije i njenih građana jer svi mi skupo plaćamo to što Vučić, a ne Srbija, stiče velike prijatelje i braću. Nismo znali šta ćemo sa jednim "Vučić bratom" i nekolicinom domaćih "Vučić prijatelja", a predsednik ih je pribavio još skoro deset.

Ne zna se ko ga od navedenih više voli. Jedino je "malo problematično" što svaki put kad predsednik nađe novog brata ili bliskog prijatelja, Srbija osiromaši za nekoliko milijardi evra ili izgubi deo svoje teritorije.

Od braće i prijatelja smo dobili francusko-nemački sporazum. Braća i prijatelji ne samo da žmure na kriminal i korupciju koje razaraju Srbiju, nego sa svojim firmama aktivno učestvuju u tom procesu. Deo prijatelja je srećan što mu iz Srbije dolaze pametni, obrazovani, kvalifikovani radnici. Drugi deo je srećan što u Srbiju bez ikakvih prepreka dolaze i u njoj se naseljavaju njihovi državljani…

U istoriji su mnoge zemlje bile kolonije. Menjali su se kolonizatori, nekad su bili jedni, nekad drugi. Ali nikada u istoriji nije zabeležen slučaj da je jedna zemlja istovremeno bila kolonija dve ili više države. Nikada do dolaska naprednjaka i Vučića na vlast u Srbiji. Uz njih je Srbija postala kolonija ne jedne, ne dve zemlje, već svakoga od koga Vučić može da ima ličnu korist - korist u očuvanju vlasti.

Svako uzima šta mu treba i koliko mu treba, a Srbija propada. Dug je povećan dva i po puta, a tek će jer se ludački zadužujemo za EXPO, Nacionalni stadion, više puta preplaćene infrastrukturne projekte koji godinama kasne; svake godine zemlju napusti oko sto hiljada ljudi, cene hrane su iste ili veće od evropskog proseka, a prosečna plata je više nego duplo manja od prosečne plate u Evropskoj uniji; agresija je preplavila celo društvo, nastavnici štrajkuju jer je država davno odlučila da je prioritet naoružanje, a ne obrazovanje; zdravstvo se održava na entuzijazmu sestara i lekara… I na sve to smisle Vučić, "Vučić braća" i "Vučić prijatelji" da se baš u Srbiji prvo počne sa iskopavanjem litijuma u celoj Evropi!

Stvarno je dosta.

Promene su neophodne, inače ćemo nestati i kao narod i kao država. Za promene ćemo se izboriti sami, jer od ovakvih prijatelja kakvi su gore nabrojani Srbija nema nikakve koristi. Sami ćemo napraviti ogromne korake koji će nas odvesti u Evropu, u bolji život, jer građani Srbije to hoće i to zaslužuju. U tome će nam pomoći oni ljudi koji su prijatelji Srbije, a ne Vučića.

Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde (Nova.rs)