SRBIJA I CRNA GORA Kako resetovati bratske odnose?

Ti odnosi treba da budu zasnovani na uvažavanju činjenice da se radi o dve nezavisne i suverene države koje treba da imaju bliske odnose, ali bez paternalističkog pristupa Beograda ili podaničkog pogleda iz Podgorice. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio u Hamburgu da će Crna Gora dobiti od njega odgovor koji zaslužuje. On je rekao da vidi da je "Srbija ponovo glavna tema svih napada u Crnoj Gori jer ne znaju kako da naprave koaliciju, pa neki misle da mogu da se iživljavaju nad našom zemljom". To nije priča koja se traži.Na svu sreću, jedan takav narativ pohvaljen u režimskim medijima Srbije prema Crnoj Gori nije se u potpunosti primio među građanima Srbije. A najveći problem u odnosima Srbije i Crne Gore - pitanje Kosova i Metohije. Jasno je što Srbija to ne može da "oprosti" Crnoj Gori. Priznanje KiM se kao takvo naglašava i od strane Srbije i od strane aktera bliskih Vučiću u Crnoj Gori. U Crnoj Gori sa jedne strane su svesni da je to priznanje problem u odnosima sa Srbijom, ali "tvrdoglavo" zadržavaju svoje suvereno pravo da Crna Gora ima sopstveni odnos sa Kosovom. I Srbija bi to trebalo da poštuje uprkos svemu. Tu se izdvaja kao "zlo" i crnogorski ulazak u NATO, koji je u suprotnosti sa bezbednosnom i spoljnom politikom Srbije. Danas su ti odnosi samo nominalno dobri, na nivou predsednika, ali dubinski u društvu građani Crne Gore su nezadovoljni mešanjem Srbije u unutrašnja pitanja Crne Gore.

Pojedini crnogorski Srbi bi voleli da Crna Gora izađe iz NATO pakta, da Crna Gora otprizna Kosovo i da se prisajedini sa Srbijom, odnosno da se jedno oko vrati u glavu. Najveći zagovornik te priče je Milorad Dodik, koji je izjavio da Republika Srpska, Srbija i Crna Gora treba da budu jedna država. Sa druge strane, ni Milo Đukanović se svakako neće truditi da olakša novim vlastima uspostavljanje dobrih bilateralnih odnosa sa Srbijom. A kada se on spomene, kreće i priča da se za vreme njegove vladavine sprovodila nezabeležena diskriminacija Srba u Crnoj Gori.

Inače, u Crnoj Gori se 41,1 odsto građana izjašnjava kao Crnogorci, a 32,9 odsto kao Srbi, rezultati su popisa stanovništva koje je 15. oktobra saopštila Uprava za statistiku MONSTAT. Na prethodnom, koji je održan 2011, u Crnoj Gori je bilo 45 odsto Crnogoraca i oko 29 odsto Srba. Popis je statističko pitanje i putokaz za izvršnu vlast na koji način da vodi određene politike, posebno demografsku i ekonomsku. Umesto statističke kategorije popisa, pitanja nacionalnosti i jezika jedno su od gorućih političkih sporenja u Crnoj Gori i, prema ranijoj oceni Digitalnog forenzičkog centra, zloupotrebljava se u političke svrhe.

Tim povodom oglasila se i nekadašnja Đukanovićeva partija. Crna Gora je očuvala građanski karakter, uprkos nastojanju da se etno-federalizuje, saopštio je predsednik Demokratske partije socijalista (DPS) Danijel Živković.

- Etnički inženjering nije uspeo. Vlast u Srbiji je bila zainteresovana sa popis. Postojali su veliki pritisak i propaganda. Možemo konstatovati da je Crna Gora pokazala da ima čvrsto multietničko jezgro - istakao je Živković na konferenciji za medije u Skupštini Crne Gore, komentarišući objavljene rezultate popisa.

Sa druge strane, predsednik Prave Crne Gore Marko Milačić saopštio je da bi trebalo odmah krenuti u proceduru normiranja srpskog jezika kao službenog.

- Nakon objavljivanja zvaničnih rezultata Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori, potvrđeno je da je srpski jezik najzastupljeniji u našoj zemlji, kojim govori 43,18 odsto građana (269.307). Ovi rezultati potvrđuju ono što je već duže vreme prisutno u svakodnevnom životu građana, a to je da većinski deo stanovništva koristi srpski jezik kao svoj primarni jezik - naveo je Milačić.

A situacija na terenu? Iako se Crna Gora i Srbija i dalje smatraju zemljama liderima u pristupnim procesima, u postojećim okolnostima, samo Crna Gora može da se nada punopravnom članstvu do kraja ove dekade. Pozitivan IBAR sa jedne strane, i kontinuirano odbijanje zvaničnog Beograda da uvede sankcije Rusiji, sa druge, čini da se iz briselske perspektive samo na Crnu Goru gleda kao prvu buduću članicu Evropske unije (EU).