PzP podneo zahtev za poništavanje rešenja o overi rezervi bora i litijuma u Jadru

"U zahtevu se na 4 stranice teksta navode razlozi zbog čega bi ovo rešenje, koje je osnov za početak eksploatacije litijuma i drugih ruda u Jadru, trebalo da bude poništeno. Prvi razlog je u činjenici da Pravilnik o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi čvrstih mineralnih sirovinama i vođenju evidencije o njima (Sl. list SFRJ, br. br.53/79), a u kojem su definisani specifični uslovi geoloških istraživanja svake od 59 različitih ruda (član 2), ne prepoznaje rude bora i litijuma. Pravilnik nije usklađen ni sa Ustavom jer da jeste, to bi obavezivalo državu na uspostavljanja koncesionog modela (Ustav, član 85, stav 2.) za korišćenje ruda i uspostavljanje savremenih, mnogo rigoroznijih standarda za zaštitu životne sredine.

O tome se pre četiri i po decenije, kada je Pravilnik usvojen, nije baš mnogo vodilo računa, a njegove odredbe se primenjuju i danas kada je zaštita životne sredine u celom svetu postala najvažnija tema, osim u srpskim propisima kojima se regulišu geologija i rudarstvo. Navedeni Pravilnik, koji ne prepoznaje rude bora i litijuma, određuje da je za rude, koje "prepoznaje" za okončanje geoloških istraživanja potrebno uraditi niz aktivnosti. Te aktivnosti za bor i litijum nisu mogle biti urađene jer za njih nisu ni izrađeni kriterijumi jer ih prosto nema u Pravilniku.

Tako je, recimo, za rudu bakra i gvožđa određeno po osam grupa rastojanja između istražnih bušotina, u zavisnosti kojoj grupi rudna tela pripadaju. Za svaku istražnu bušotinu rastojanje je različito i ono je utvrđeno na bazi stručne analize koja je prethodila izradi Pravilnika. Ta rastojanja određuju se prema veličini, tipu mineralizacije, strukturno-morfološkim obeležjima i ravnomernosti raspodele mineralnih komponenti, ležišta, pa se tako rudna tela bakra razvrstavaju u četiri grupe. Takvih merila za bor i litijum nema.

Pravilnik takođe određuje kvaliteta rezervi, npr. gvožđa, za svaku, od četiri grupe ležišta. Osnov za određivanje kvaliteta i kategorizacije za bor i litijum nije bilo, pa je zbog toga nužno Rešenje o overama rezervi proglasiti ništavim. Osim toga neophodno je uzeti u obzir da su najskuplji poslovi, poslovi istražnog bušenja i rudarskih radova, koji troše najmanje 75% novčane vrednosti za geološka istraživanja čvrstih mineralnih sirovina/ruda. Svi ostali poslovi geoloških istraživanja čvrstih ruda, definisani opštim članovima za čvrste rude, članovi 9-11 i članovi 13-15, nisu veći od 25% ukupne vrednosti geoloških istraživanja.

Za litijum i borate nisu definisani ovi uslovi, odnosno nisu određeni uslovi razvrstavanja u četiri grupe ležišta, niti su merljive vrednosti poslova istražnog bušenje i drugih geoloških radova jer nisu mogli biti obavljeni po jedinstvenim kriterijumima. Bez unapred određenih specifičnih uslova geoloških istraživanja svih čvrstih ruda, pa i borata i litijuma, investitor ne može da planira troškove, niti nadležne državne institucije mogu da provere i utvrde da li rudarske kompanije poštuju sve propisane norme i da li su predviđene metode istraživanja bezbedne za ljude ili prirodu.

Konačno, na više mesta se u samom rešenju o overi rezervi u Jadru poziva na Pravilnik iz 1979, u kome se bor i litijum ne pominju, jer se u to vreme za te rude nisu evidentirane. Samim tim, na osnovu tog Pravilnika, rezerve tih ruda nisu mogle ni da budu overene. Osim toga indikativan je podatak da je Rešenje o overi rezervi bora i litijuma u Jadru pod brojem 310-02-1602/2020-02 u Ministarstvu rudarstva i energetike evidentirano 29. decembra 2020, geološki i pravno manjkavo.

U rešenju se, naime, navode rezerve dveju ruda, bora (B2O3) i litijuma (Li2O), kojima je kasnije, na drugoj strani, pridodata i treća mineralna sirovina/ruda - natrijum sulfat, koji uopšte nije bilansiran, pa se nameće pitanje kako je državni sekretar, dr. Milivoje Obradović, koji je potpisao rešenje, znao za postojanje natrijum sulfata, ako ga nije prepoznala ni Državna reviziona komisija, koja je ocenjivala ispravnost elaborata. Na stranu što je o postojanju natrijum sulfata, kao jedne od tri rude u području Jadra, javnost obaveštena tek 10 meseci kasnije, krajem oktobra 2021, u Privrednoj komori Srbije, u prezentaciji Ekonomski uticaj projekta Jadar

Iz svih ovih razloga Pokret za preokret traži da se rešenje o overi rezervi bora i litijuma u Jadru pod brojem 310-02-1602/2020-02 u Ministarstvu rudarstva i energetike poništi", zaključuje se u saopštenju Pokreta za preokret.