Sudije manje zarađuju od kolega u regionu

U Hrvatskoj su početkom godine sudije protestovale tražeći povećanje plata, a ministar pravosuđa Ivan Malenica je tada izjavio da su plate sudija u toj zemlji u poslednjih pet godina povećane dva puta i da se njihove mesečne zarade kreću u rasponu od 2.200 do 3.500 evra (260.000 - 410.000 dinara).

Zakon o platama i drugim naknadama u sudskim i tužilačkim institucijama u Bosni i Hercegovini propisuje da su plate sudija od 3.800 do 4.800 konvertibilnih maraka (230.00 - 290.000 dinara).

U Crnoj Gori su prošle godine povećane naknade sudija pa osnovna zarada najmanje plaćenog sudije sada iznosi 1.179 evra (oko 140.000 dinara). Na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije piše da predsednica Vrhovnog suda Crne Gore Vesna Vučković mesečno prima platu sa dodacima koja iznosi 3.464 evra (oko 405.000 dinara).

Kako je agenciji Beta rekao predsednik Upravnog odbora Foruma sudija Srbije Nebojša Đuričić, sudije prekršajnih sudova u Srbiji zarađuju oko 120.000 dinara mesečno, sudije osnovnih sudova oko 160.000, u višim sudova plate su oko 200.000, a u Vrhovnom sudu 230.000 dinara.

Prema njegovim rečima, ti iznosi su skromni, s obzirom na napor i vreme koje neko treba da uloži da bi stekao uslove da se bavi sudijskim poslom.

- Da bi neko bio sudija, mora da završi Pravni fakultet, zatim slede dve godine pripravničkog staža, a pripravnici u sudovima volontiraju. Nakon toga je potrebno položiti pravosudni ispit, a onda neko vreme radite kao saradnik u sudu. To zahteva da neko bude veliki entuzijasta pošto taj proces traje skoro 10 godina - kazao je Đuričić.

Ocenio je da je na sudijama "veliki teret donošenja odluka" i da je važno da zato budu motivisani, dobro obučeni, stručni i posvećeni stalnom usavršavanju a za to je, kako je dodao, dobra zarada jedan od preduslova.

- Forum sudija Srbije predložio je izmene Zakona o sudijama koje predviđaju da najniža sudijska zarada bude dvostruko veća od prosečne zarade u zemlji. To je standard Saveta Evrope, a postoje i brojni međunarodni dokumenti koji govore o platama i naknadama sudija kroz pitanje njihove nezavisnosti, nepristrasnosti i integriteta - naveo je Đuričić.

Zakon o sudijama zabranjuje da se bave javnim ili privatnim plaćenim poslovima, a nije dozvoljeno ni da pružaju pravne usluge ili daju pravne savete uz naknadu, pa je sudijska plata praktično njihov jedini izvor prihoda.

Asistentkinja na Pravnom fakulteta u Beogradu Valerija Dabetić rekla je agenciji Beta da sudije zbog prirode posla i potencijalnog sukoba interesa imaju ograničene mogućnosti za dodatnu zaradu koje se po njenim rečima, svode na nastavne, naučne i obrazovne poslove i publicističke i stvaralačke delatnosti.

- Treba imati u vidu da se od sudija zahteva poseban način ponašanja ne samo na poslovnom planu, nego i na privatnom, što znači da je čitav njihov život na neki način "pod lupom" javnosti. Zbog svega ovoga, sudije treba da budu adekvatno "nagrađene", odnosno visina plata treba da bude dovoljna za dostojanstven život sudije i njegove porodice - kazala je Dabetić.

Ona je dodala da su dosadašnja empirijska istraživanja pokazala da većina sudija u Srbiji nije zadovoljna materijalnim položajem i uslovima rada u sudu.

- Pod tim se ne misli samo na iznos plate, nego i na sudski budžet, način napredovanja, iznos penzije i drugo. Zadovoljstvo poslom, a posebno materijalnom naknadom, jedan je od preduslova veće motivisanosti zaposlenih, ali i garant dobre i odgovorne izvedbe radnih zadataka - rekla je Dabetić.

Dodala je da je nezavisno sudstvo "univerzalna vrednost, opšte dobro" i da kao takvo koristi ne samo sudijama, već svim članovima društva.