Društvo i ekonomija
07. 06. 2024. 13:18 0
Đerdap 3 će se graditi na području Nacionalnog parka
Zvaničnici Srbije najavili su da će se hidroelektrana "Đerdap 3" graditi u koordinaciji sa Rumunijom, ali nije jasno da li su formirane radne grupe za ovaj zahtevni projekat. Oprečne izjave o tome stižu iz Beograda i Bukurešta. Nepoznata je i cena projekta, a problematično je i to što bi se izvodio na području Nacionalnog parka "Đerdap", najvećeg zaštićenog područja koje se prostire na istoku Srbije uz srpsko - rumunsku granicu.
Nakon sastanka resorne ministarke Dubravke Đedović sa ambasadorkom Rumunije u Beogradu 20. maja, Ministarstvo rudarstva i energetike je saopštilo da je Vlada Srbije proglasila izgradnju reverzibilne hidroelektrane "Đerdap 3" projektom od posebnog značaja, kao i da su formirani timovi "i na srpskoj i na rumunskoj strani koji će usko sarađivati u budućnosti".
Međutim, Ministarstvo energetike Rumunije je u odgovoru za Rumunski servis Radija Slobodna Evropa (RSE) istaklo da "srpska strana ovaj projekat može da realizuje samo u bliskoj saradnji sa Rumunijom" i da "trenutno ne postoji zajednička rumunsko-srpska radna grupa u vezi sa projektom 'Đerdap 3'".
- Projekat može biti pozitivan i Rumunija bi mogla imati spremnost da se pridruži sa ravnopravnim učešćem. S druge strane, međutim, posledice po životnu sredinu i plovnost moraju se pažljivo uzeti u obzir, a srpska strana ovaj projekat može da realizuje samo u bliskoj saradnji sa Rumunijom - navode u rumunskom Ministarstvu energetike.
RSE je zatražio dodatna pojašnjenja od srpskog Ministarstva rudarstva i energetike, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.
U okviru Elektroprivrede Srbije (EPS) radi 16 hidroelektrana na sedam reka - Dunavu, Drini, Limu, Uvcu, Zapadnoj Moravi, Visočici i Vlasini.U ovim elektranama proizvodi se nešto više od 38 odsto ukupnog elektroenergetskog potencijala EPS-a. Trenutno najveća hidroelektrana je "Đerdap 1" koja je puštena u rad 1972. godine na Dunavu, na srpsko-rumunskoj granici. Projekat su zajednički realizovali vlade tadašnje socijalističke Jugoslavije i Rumunije.
Komentari 0
ostavi komentar