DNK dokaz i slučaj Danke Ilić: Ima li rok trajanja i može li se uništiti?

Odgovarajući na pitanje koji se DNK materijal traži na terenu, Oliver Stojković je za RTS rekao da je moguće da se traži biološki materijal, odnosno genetički materijal ljudskog porekla.

- U tom slučaju bi se tražio biološki materijal devojčice na predmetima koji se dovode u vezu sa izvršenim krivičnim delom ili na predmetima koji su u posedu osumnjičenih lica da su to delo izvršili - rekao je profesor Stojković.

Kao izvor genetičkog materijala može biti i bilo koji drugi biološki materijal koji nije ljudskog porekla.

- Dakle, biljke su takođe dobar izvor biološkog materijala ukoliko je potrebno dokazivati da je, na primer, lišće na odeći zaista iz neke konkretne šume ili bakterijski materijal koji se takođe može zateći u blatu. Razne stvari mogu biti izvor biološkog materijala, ali u forenzici je to zaista najčešće biološki materijal ljudskog porekla. U ovakvim krivičnim delima, imajući u vidu da je ovo krvni delikt, očekuju se biološki tragovi, krvi, i mislim da je u tom pravcu nešto i govorio ministar policije pre nekoliko dana - kaže Stojković.

Stojković napominje da biološki materijal, vremenom, pod dejstvom fizičkih, hemijskih i bioloških faktora - propada. Prema njegovim rečima, može se oštetiti do mere da takav biološki materijal više ne bude podoban za DNK analize. Molekul DNK je dugačak, končasti molekul na koji mogu uticati razni faktori - biološki, hemijski ili fizički, kada se govori o temperaturi, to je u stvari fizički faktor.Takođe, Stojković navodi da se zbog kiše ili drugih hemikalija taj genetički materijal može razrediti do mere da on više nije podoban za genetičke analize.

To bi bili prirodni uslovi, odnosno faktori koji mogu da unište genetski materijal, odnosno DNK. Čovek, takođe, može da uništi materijal na iste načine -  hemijskim, fizičkim i biološkim načinima - različitim snažnim oksidujućim sredstvima, kao što je na primer varikina, koju koristimo u kupatilu, u domaćinstvu. Potom tu su fizički faktori kao što je temperatura.

- Veoma često izvršioci krivičnih dela pokušavaju da tragove uklone spaljivanjem predmeta na kojima se nalazi biološki materijal i potom zagađivanje tragova, na primer, bakterijama i gljivicama - ističe Stojković.

Postoje u praksi slučajevi da su mnogi zločini rešeni decenijama nakon što su se desili, ukoliko je DNK materijal bio očuvan.

- U adekvatnim uslovima, ukoliko se biološki materijal čuva, bilo u sudskom depozitu, bilo u prirodnim uslovima, u suvim uslovima - na primer, telo koje se nalazi u pustinjskim uslovima će desetinama hiljada godina sadržati i dalje biološki materijal u meri dovoljnoj za genetičke analize - objašnjava Stojković.

Što se tiče krivičnih predmeta, oni se čuvaju dva puta duže nego što je maksimalna priprećena kazna.

- Ako je ovde priprećena kazna 40 godina, 80 godina će biti čuvan i sve to vreme će zaista taj biološki materijal biti podoban za analizu jer se čuva na adekvatan način, a taj adekvatan način podrazumeva izostanak svetla i suve uslove - napominje Stojković.