Zašto kinezi HOĆE RAFINERIJU u Smederevu?

Smederevci su se o gradnji rafinerije izjašnjavali i na referendumu, koji je propao zbog male izlaznosti, ali je Skupština grada ipak odobrila gradnju. Međutim, cela stvar je propala pet godina posle prve najave, 2013. godine, kada "Komiko" nije uplatio 650 miliona dinara za zakup 113 hektara zemljišta, navodno jer je Brajan Meri odustao od investicije. Ugovor je raskinut, a kompanija "Komiko oil" je zvanično izbrisana iz registra aktivnih firmi u Srbiji nedavno, sredinom aprila, piše NIN.

Srbija već ima jednu od najmodernijih rafinerija u regionu, u čiju je modernizaciju NIS, odnosno Gasprom, uložio više od 840 miliona evra. Koliko bi onda druga rafinerija u Srbiji (a ima ih i u zemljama u okruženju) značila tržištu, čemu bi bila namenjena i zbog čega su Kinezi zainteresovani da ulože ogroman novac u njenu izgradnju i da li je njega gradnja uopšte realna ili samo još jedno obećanje vlasti koje nikad neće biti ispunjeno?

Goran Radosavljević, profesor FEFA fakulteta, ekonomista i stručnjak za naftnu industriju, kaže da se o još jednoj rafineriji priča već verovatno dve decenije i da ovaj memorandum sa Kinezima nije prvi koji je potpisan.

- U ovom trenutku u regionu, a verovatno i u čitavoj Evropi, ima više nego dovoljno rafinerijskih kapaciteta da zadovolje potrebe za naftnim derivatima građana i privrede - kaže on i dodaje da ne postoji nikakva dodatna tražnja da bi se u skladu s tim planirala još jedna rafinerija.

Međutim, i Kina je poznata kao zemlja koja planira dugoročno - ne tako davno (2021.) je, recimo, tako završen kineski "plan stogodišnjeg razvoja". Možda i u tome leži kineski motiv za mogući ulazak na evropsko tržište, preko Srbije, jer, primera radi, njihovo osvajanje tržišta električnih automobila u Evropi polako već počinje

U prilog tome govori i činjenica da bi Kinezi, ukoliko zaista izgrade rafineriju u Srbiji, odnosno da bi ta rafinerija, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, dobili status domaćeg proizvođača na teritoriji EU.